Uprkos teškom dvogodišnjem periodu, obeleženom pandemijom i ratom u Ukrajini, povećanje udela sive ekonomije u domaćoj privredi nije se povećalo.
Iako nije bilo nerealno očekivati beg privrede u sivu zonu, domaći privrednici većinom smatraju da je siva ekonomija u Srbiji tokom poslednjih pet godina ostala na istom nivou ili da je čak u padu, piše sajt NALED-a.
Sve navedeno pokazalo je istraživanje percepcije privrede o sivoj ekonomiji, sprovedeno u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje. Prema tim podacima, čak 60 odsto privrednika smatra da postoje dobri uslovi za poslovanje. To je povećanje od gotovo 50 odsto u odnosu na period pre pet godina.
Član Naučnog veća NALED-a Goran Pitić ipak poziva na oprez imajući u vidu snažan rast inflacije i negativne efekte koje nosi povećanje svih cena na rast sive zone.
– U novim okolnostima još više na značaju dobija potreba za hitnim usvajanjem Programa za suzbijanje sive ekonomije do 2025. čiji fokus treba da bude na savremenim digitalnim rešenjima, elektronskim procedurama i transakcijama i pažljivo odmerenim podsticajima za privredu. Smatramo da bi to trebalo da bude jedna od prvih stavki na agendi nove Vlade Srbije – rekao je Pitić.
Pomenuto istraživanje je pokazalo da privrednici vide glavne razloge za postojanje sive ekonomije u visokom poreskom opterećenju i parafiskalnim nametima. Oni smatraju da je potrebno sprovesti mere Programa za poresko rasterećenje zarada, uspostavljanje registra neporeskih nameta, kao i mera za podsticanje preduzetništva i smanjenje rada na crno.
– Borba protiv sive ekonomije je jedan od prioriteta Ministarstva finansija jer su posledice veoma štetne za državu i građane. Zato je uveden sistem e-fiskalizacije, a tu je i novi sistem e-faktura. Iz godine u godinu smanjujemo fiskalno opterećenje zarada – rekla je Ana Jović, sekretarka Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Vlade Srbije.
Privrednici smatraju da je siva ekonomija najkarakterističnija za građevinarstvo i sektor zanatskih usluga, dok je u ugostiteljstvu i trgovini u padu.
Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.
