Šalteri opština su i dalje popularniji kod građana i privrednika od elektronskih procedura, a samo 10% gradova i opština ima više od 90 procenata digitalizovanih procedura.
Puna slika razvijenosti elektronskih usluga i digitalizacije dobija se kada se u obzir uzmu podaci sa lokala, navodi se u biltenu NALED-a.
Novo istraživanje NALED-a, sprovedeno je u okviru projekta Lokalni indeks eUprave (LEI), uz podršku Evropske unije. Rezultati su potvrdile da postoji potreba za većom podrškom gradovima i opštinama u razvoju elektronskih usluga i zaštiti podataka o ličnosti, unapređenju kadrovskih kapaciteta i infrastrukture za elektronsko poslovanje.
– Svega 14% gradova i opština strateški razmišlja o razvoju elektronskih usluga, što dokazuje i činjenica da za razvoj eUprave opštine u proseku izdvajaju svega 40.000 evra godišnje, a ako izuzmemo one najuspešnije prosečni budžet pada na 8.500 evra – kaže Željko Tomić, predsednik Saveza za eUpravu u NALED-u i direktor kompanije OSA računarski inženjering.
95 odsto zahteva predato na šalterima
Bez tih osnovnh preduslova za razvoj, samo 10% gradova i opština u Srbiji ima više od 90% digitalizovanih postupaka. Podaci iz istraživanja pomoći će da se do kraja leta rangiraju lokalne samouprave po nivou razvijenosti eUprave.
– Tako dobijeni LEI indeks poslužiće da promovišemo dobre primere sa vrha liste, ali i da putem obuka i izradom Vodiča najboljih praksi podržimo one opštine koje su zabeležile slabije rezultate, dodao je Tomić.
Gradovi i opštine su do sada uspeli da digitalizuju 20 odsto postupaka u svojoj nadležnosti, a kada se iz računice izuzme mali broj posebno uspešnih samouprava, prosek pada na tek pet odsto. Zbog toga ne čudi podatak da su građani i privreda 95 odsto zahteva predali na papiru odnosno na šalteru.
