Nova strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2034. godine stavlja veći fokus na organsku proizvodnju, zdravlje pčela i razvoj bio-distrikata, uz najavu dodatnih podsticaja i jačanje veze između poljoprivrede, zaštite životne sredine i ruralnog razvoja.
Predlog strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2026. do 2034. godine donosi nekoliko važnih novina, a među najistaknutijim su snažnija podrška organskoj proizvodnji, očuvanje zdravlja pčela i razvoj bio-distrikata, prenosi sajt Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Kako je rečeno na okruglom stolu u Beogradu, organska proizvodnja je u novom predlogu jasnije povezana sa zaštitom životne sredine, klimatskim promenama, očuvanjem biodiverziteta, javnim zdravljem i ruralnim razvojem.
U okviru predloga razmatra se i uvođenje dodatnih podsticaja, posebno u zaštićenim područjima, kao i veće uključivanje organizacija iz ovog sektora kao partnera Ministarstva poljoprivrede.
Javna rasprava traje do 30. marta
Predlog strategije trenutno je u fazi javne rasprave, koja traje do 30. marta 2026. godine, a svi zainteresovani mogu da dostave svoje predloge i sugestije.
Kako je saopšteno, javne konsultacije sprovedene su još u decembru 2025. godine, dok je nacrt razmatran i na sednici Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine, koji je većinom glasova podržao ovaj dokument.
Tokom konsultacija identifikovano je 18 primedaba, od kojih je većina usvojena, čime je tekst dodatno unapređen.
U predlogu strategije naglašen je i značaj jačanja uloge lokalnih samouprava i lokalnih akcionih grupa, kao i unapređenja politika ruralnog razvoja kroz nacionalne programe i IPARD.
Takav pristup ukazuje na to da razvoj poljoprivrede više nije posmatran samo kroz proizvodnju, već i kroz širi okvir razvoja sela, jačanja lokalnih kapaciteta i održivijeg upravljanja resursima.
Pčelarstvo dobija posebno mesto
Posebna pažnja posvećena je pčelarstvu, sa ciljem očuvanja zdravlja pčela, biodiverziteta i smanjenja upotrebe hemijskih sredstava.
Predložen je i pilot-program prirodnog pčelarstva, uz naučni nadzor, kao i uvođenje digitalnih rešenja za praćenje proizvodnje i porekla meda.
Ove mere ukazuju na pokušaj da se sektor pčelarstva dodatno poveže sa savremenim standardima kontrole kvaliteta, praćenja porekla i zaštite ekosistema.
Podrška mladima, očuvanju autohtonih rasa i direktnoj prodaji
U strategiju su uključene i mere za očuvanje autohtonih rasa, podršku mladima u poljoprivredi, razvoj stočarstva i unapređenje direktne prodaje proizvoda „sa praga“.
Predloženo je i osnivanje Saveta za zaštitu poljoprivrednog zemljišta, kao i uvođenje zvanja ovlašćenog agronoma.
Istovremeno, dodatna pažnja posvećena je i unapređenju vodoprivrede, posebno u delu koji se odnosi na upravljanje vodnim resursima u uslovima klimatskih izazova.
Strategija kao okvir, detalji tek kroz posebne programe
Kako je objašnjeno tokom rasprave, pojedini predlozi koji su se odnosili na detaljne finansijske i regulatorne mehanizme nisu prihvaćeni, jer strategija predstavlja okvirni dokument.
To znači da će konkretne mere, modeli podrške i operativna rešenja biti razrađivani kroz posebne programe i zakonska rešenja.
Učesnici diskusije ocenili su da je nacrt strategije sveobuhvatniji od prethodnih, ali su ukazali i na potrebu dodatne razrade pojedinih oblasti, posebno kada je reč o proizvodnji mleka i položaju malih proizvođača.
