Ne samo da se nalazi nadomak Horgoša, te da kroz ovu opštinu prolaze značajni drumski i rečni putevi ka Evropskoj uniji, već je izuzetno bogata i prirodnim resursima
Na samom severu Vojvodine nalazi se gradić kroz koji prolaze značajne drumske, železničke i rečne putanje ka granici sa Mađarskom, odnosno Evropskom unijom. Samim tim što Kanjiža ima ovakav položaj, otvaraju se i mogućnosti za razvoj, a pride je i Tisa bila izdašna i predeo pretvorila u oazu vode, zelenila i plodnog zemljišta. Međutim, upravo ta blizina granice dovela je opštinu u žižu javnosti poslednjih godina zbog migranata koji ovde pokušavaju da pređu u EU, ali je takođe i mnogo samih meštana napustilo Kanjižu u potrazi za boljim životom.
„Dok je u pozitivnom smislu blizina graničnog prelaza naš potencijal za ekonomski i društveni razvoj, ujedno je i uzrok jednog od najvećeg izazova – nedostatka radne snage. U nadi za ostvarivanje bolje egzistencije, mnogi su se odlučili za rad u inostranstvu, uglavnom u zemljama Evropske unije. Svedoci smo odliva radno sposobnog stanovništva što uzrokuje probleme za čije rešavanje nije dovoljna jedinica lokalne samouprave. Ipak, možemo i hoćemo da radimo na pružanju boljih životnih uslova našim sugrađanima na polju infrastrukture, socijalne i zdravstvene zaštite, kulture i obrazovanja“, kaže predsednik opštine Kanjiža Robert Fejstamer.
Prirodni resursi
Ono po čemu je Kanjiža svakako specifična i što joj daje veliki potencijal za razvoj, jeste činjenica da je bogata prirodnim resursima.
„Ovo bogatstvo pruža jak osnov za razvoj ne samo turizma, nego i za uspehe u različitim ekonomskim granama“, ističe Fejstamer u razgovoru za „Naše mesto“.
Kroz opštinu protiče Tisa, koja svojim tokom dodiruje tri naselja. Osim toga, u kanalskom sistemu „Tisa-Palić“ nalazi se i akumulaciono jezero Velebit. Tisom može da se plovi do Segedina ili čak do Solnoka u Mađarskoj, a duž reke razvijen je rečni turizam. Ovde se dolazi na uređene plaže, boravi se u kamp naselju u Kanjiži, učestvuje u sportskim dešavanjima, u plivanju, vožnji kajaka i sportskom ribolovu. Na Velebitskom jezeru se poslednjih godina organizuje i takmičenje u plivanju.
Kako nas podseća predsednik opštine, Kanjiža je nadaleko poznata i zbog lekovite vode i banje. Termalna voda Banje Kanjiža pogodna je za lečenje reumatskih oboljenja, a banjski turizam se sve više upotpunjuje uz „velnes“ i rekreativne sadržaje.
„Među prirodnim potencijalima istaknuto mesto ima i bogata, plodna zemlja. Na osnovu nje se poljoprivreda razvila u vodeću ekonomsku granu koja podstiče razvoj ostalih delatnosti, kao što su prerađivačka industrija i trgovina poljoprivrednih proizvoda“, objašnjava Fejstamer.
Zbog povoljnog geopolitičkog položaja na „kapiji” Evropske unije (blizina graničnog prelaza, kao i autoputa, Koridora 10), uspešno se razvija trgovina, kao i uslužne delatnosti. Sliku ekonomije opštine oblikuju mala i srednja preduzeća, a opština raspolaže uspešnim firmama i na poljima građevine i ugostiteljstva.
Migrantska ruta
Kada se pomene Kanjiža, teško je ne setiti se i Vašarišta gde su privremeno bili smešteni migranti, a koje je renovirano 2016. godine. Do tada je kroz ovaj gradić prošlo više od 150.000 migranata. Situacija se jeste malo promenila, ali problem i dalje postoji.
„Godine 2015. i 2016. su bile izuzetno teške, ne samo za lokalnu samoupravu, nego i za naše građane zbog migrantske krize, zbog prelaska migranata kroz naša naselja koja su se našla na njihovoj ruti. Oporavak, saniranje nastale štete, trajali su takođe veoma dugo. Najlepši primer obnove jeste upravo Vašarište. Tada su stajali šatori za privremeni prihvat migranata, a danas se tu održavaju manifestacije. Zahvaljujući celokupnoj rekonstrukciji, danas funkcioniše kao prostor za kvartalna vašarska dešavanja i letnje manifestacije, koje okupljaju više hiljada zainteresovanih“, navodi naš sagovornik.
Predsednik opštine Kanjiža podseća da „migrantska kriza, nažalost, još nije okončana“. dalje se migranti nalaze u pograničnim naseljima.
„Oni u manjim ili većim grupama prolaze kroz naša naselja ili čekaju na prelazak granice u njenoj neposrednoj blizini. Saradnju sa zvaničnim organima i civilnim organizacijama nastavljamo i dalje, sve radi bezbednosti i mirnog života naših građana“, kaže Robert Fejstamer.
Iako je opština prošla kroz ovakvo iskustvo, izostala je pomoć nadležnog ministarstva na nivou države, te je Kanjiža odvajala sredstva iz budžeta lokalne samouprave. Komesarijat za izbeglice je pružio jednokratnu pomoć, Pokrajinska vlada je donirala određena sredstva, a radove obnove je sufinansirao UNDP. U rešavanju trenutne situacije, Kanjiža se, takođe, snalazi sama.
Pogled u budućnost
Ipak, svesne svojih potencijala i sopstvenih sposobnosti, opštinske vlasti su optimistične po pitanju budućnosti Kanjiže.
„Verujem da ćemo za kratko vreme osnažiti svoju poziciju na polju turizma u regionu. Čekaju nas značajna ulaganja, kampanje i osnažena marketinška delatnost, zahvaljujući kojima će naša opština biti primamljiva turistima kako iz zemlje, tako i iz inostranstva“, navodi Fejstamer.
Prioritetni cilj lokalne samouprave svakako mora da bude i zaustavljanje iseljavanja stanovništva, dodaje on.
„Daljim ulaganjem i razvojem usmerenim na otvaranje novih radnih mesta sprečićemo ovu globalnu pojavu iseljavanja stanovništva. Siguran sam da uz naporan rad možemo da pružimo porodicama privlačnu sliku budućnosti ovde u Srbiji, u opštini Kanjiža“, zaključuje predsednik opštine.
Piše: Danijela Ćirović
