Trećina stanovništva nije pokrivena organizovanim prikupljanjem komunalnog otpada.
Eksperti u ovoj oblasti procenjuju da je ta brojka u realnosti i veća, uzimajući u obzir prostornu distribuciju stanovništva u malim lokalnim samoupravama i činjenicu da primarna selekcija ima svoje izazove i tamo gde je uspostavljena, ukazala je za Portal Naša mesta Sanja Knežević Mitrović, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u.
Reč je o seoskim domaćinstvima i zabačenim kućama do kojih ne mogu doći kamioni javno komunalnih preduzeća zbog nepristupačnosti terena, i nisu pokrivena organizovanim prikupljanjem komunalnog otpada.
IZVEŠTAJ IZ 2020. O UPRAVLJANJU OTPADOM
U zvaničnom dokumentu “Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031” navodi se da je uslugama komunalnog otpada pokriveno 86,4% stanovništva, prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za 2020. godinu.
Potrebno je pronaći način da se prevaziđu izazovi u implementaciji Programa za upravljanje otpadom u Republici Srbiji od 2022-2031 u svim lokalnim samoupravama, sa posebnim osvrtom na domaćinstva u ruralnim sredinama koja zbog nepristupačnosti terena ostanu izostavljena, istakla je naša sagovornica.
Uz ovu situaciju, a u svetlu dostizanja postavljenih ciljeva za prikupljanje ambalažnog otpada na nacionalnom nivou, značajan izazov predstavlja i razvrstavanje otpada pogodnog za reciklažu.
Uvesti nagrade za razvrstavanje otpada
Kako bi se uspostavio efikasan sistem upravljanja ambalažnim otpadom, neophodno je odrediti jasna pravila, razviti infrastrukturu, paralelno raditi na edukaciji, ali i motivisanju građana, za šta je potrebno uvesti i određene nagrade
Istraživanja koja smo kroz određene projekte sprovodili jasno nam govore da većina građana ne odvaja otpad, jer nemaju uslova za to. Samo petina ističe da nema naviku da reciklira. Takođe, istraživanja su pokazala i da bi dodatnoj motivaciji doprinela, pre svega veća blizina komunalnih kanti i reciklažnih ostrva za prikupljanje različitih vrsta otpada, kao i uvođenje određenih podsticaja, rekla je Sanja Knežević Mitrović.
Uspostavljanje sistema dve kante
NALED, uz podršku Evropske unije, sprovodi projekat BEST u Novom Pazaru i Tutinu u Srbiji i opštinama Mojkovac, Kolašin, Bijelo Polje u Crnoj Gori. Cilj je da se uspostavi početni sistem za upravljanje ambalažnim otpadom, odnosno tzv. sistem dve kante, u kojem je jedna kanta namenjena za mešoviti otpad, dok je druga predviđena za reciklabilni ambalažni otpad, poput PET ambalaže, aluminijumskih limenki i papira.
SAMO PET OPŠTINA UKLJUČENO U PROJEKAT
Uključivanje dodatnih lokalnih samouprava u projekat BEST nije predviđeno iz razloga što je projekat dobio podršku za sprovođenje aktivnosti u JLS iz prekograničnog područja uz precizno definisano učešće projektnih partnera.
Međutim, NALED ohrabruje JLS da se obrate uvek kad smatraju da određena ideja ili inicijativa mogu biti interesantne da se preoblikuju u potencijalni projekat, i neguje praksu da, kad god je to moguće, ima u vidu direktno ili indirektno uključivanje što većeg broja gradova i opština, dodala je za Portal Naša mesta Sanja Knežević Mitrović.
Novi Pazar i Mojkovac su jedini koji će dobiti donaciju u vidu 2.000 kanti za razdvajanje otpada, dok će ostale lokalne samouprave imati na raspolaganju stručnu podršku u razvijanju planova upravljanja otpadom koje su u obavezi da imaju, izradi mape puta za cirkularnu ekonomiju i akcionih mera za javno-komunalna preduzeća. Fokus će biti i na kampanjama podizanja svesti među građanima o pravilnom razdvajanju otpada u domaćinstvima, objasnila je menadžerka za regulatornu reformu u NALED-a.
Pored navedenog, projekat obuhvata i niz treninga za jačanje kapaciteta zaposlenih u lokalnim samoupravama koji se bave upravljanjem otpadom, jer pored infrastrukture je podjednako važno da ulažemo u ljude i njihovu edukaciju, kako bi sutra mogli da upravljaju sistemom koji uspostavljamo.
Upravljanje staklenom ambalažom
U okviru prethodnog projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji je sproveo NALED u saradnji sa Nemačkom razvojnom agencijom GIZ, urađena je jedna regionalna studija, koja nosi zaključak da bez dobre saradnje svih učesnika u lancu sakupljanja nije moguće uspostaviti dugoročno održiv sistem upravljanja staklenom ambalažom.
PRIMARNA SELEKCIJA OTPADA KLJUČNA
Reciklažna dvorišta imaju značajnu ulogu u ukupnom sistemu sakupljanja otpada. Služe za uspostavljanje sakupljačke šeme između građana, ovlašćenih sakupljača i operatera.
Treba insistirati na podizanje svesti o primarnoj selekciji, kako bi se iz komunalnog otpada izdvojili resursi koje je moguće reciklirati. To su, pre svega PET, aluminijum, karton i papir, višeslojna kartonska ambalaža i staklo.
Sakupljanje otpadne staklene ambalaže u mnogome zavisi od podrške operatera sistema, ali i od ljudskih i operativnih kapaciteta javnih komunalnih preduzeća i angažovanosti JLS da obezbede u što je moguće većoj meri adekvatne uslove za rad.
Za uspostavljanja održivog sistema upravljanja ambalažnim otpadom, primarna selekcija je ključni faktor. Ona je temelj koji u budućnosti treba da se nadograđuje novim rešenjima.
Međutim, kako će bez doprinosa građana primarnoj selekciji otpada rezultati izostati, ključno je obezbediti i podršku medija, udruženja građana, obrazovnih institucija u edukaciji građana u cilju podizanja svesti o značaju reciklaže i korišćenja otpada kao resursa, zaključila je sagovornica Portala Naša mesta.
