Državna revizorska institucija, najjednostavnije rečeno, kontroliše na koji način korisnici javnih sredstava troše novac dobijen iz budžeta Republike Srbije. Ova institucija je u poziciji da sagleda poslovanje celokupnog javnog sektora, odnosno može da uoči sistemske probleme u društvu, a upravo su to teme za revizije svrsishodnosti poslovanja.
Sprovođenjem ovakvih revizija iniciramo promene u sistemu, ukazujemo na uzroke koji dovode do nepravilnosti i nesvrsishodnosti, utičemo na transparentnost trošenja javnih sredstava i utičemo na povećanje odgovornosti u javnom sektoru, istakao je predsednik Državne revizorske institucije (DRI) i generalni državni revizor dr Duško Pejović, koji se na tom mestu nalazi od aprila 2018. godine.
Pejović za časopis „Naše mesto“ govori i o tome koliko će ubuduće revizije svrsishodnosti povećati ekonomičnost, efikasnost i efektivnost u trošenju javnih sredstava, o pravilnostima poslovanja, o broju godišnjih izveštaja o reviziji, o uspostavljenoj internoj kontroli, o nepravilnostima prilikom trošenja novca u Javnim institucijama i uočenim fundamentalnim greškama, ali i šta pokazuju podaci iz najnovijih izveštaja o reviziji svrsishodnosti kada je u pitanju „Davanje u zakup poslovnog prostora u svojinu lokalne samouprave“.
Najavili ste izmene u načinu rada Državne revizorske institucije, kao i to da će u znatno većem obimu biti rađena revizija pravilnosti poslovanja. Akcenat će biti na obračunu i isplati plata, na javnim nabavkama i preuzimanjima obaveza. Praksa je pokazala da su najveće nepravilnosti upravo u tom delu. Šta je cilj izmene, dokle se stiglo u praksi i da li su objavljeni izveštaji razumljiviji?
Izveštaji o reviziji gradova i opština pokazali su da se čak 60 do 80 odsto od ukupnih nepravilnosti odnosi na plate, javne nabavke i preuzimanje obaveza iznad odobrenih aproprijacija. Dakle, ovo su za lokalni nivo vlasti najrizičnije oblasti. DRI još nije revidirala subjekta kod koga su javne nabavke bile potpuno ispravne. Kada je u pitanju preuzimanje obaveza iznad odobrenih aproprijacija, ova nepravilnost pokazuje da kod subjekta revizije ne funkcioniše sistem internih kontrola i zbog ove nepravilnosti u izveštajima o reviziji dajemo mišljenja sa rezervom.
Zato smo se opredelili da revizijama pravilnosti poslovanja jedinica lokalnih samouprava proveravamo upravo ova područja. Ova pitanja će biti predmet revizije, sve dok ne budu uređena.
U skladu sa našim Smernicama za izradu godišnjeg programa revizije, DRI svake godine revidira preko 70 odsto rashoda i izdataka iz Konsolidovanog finansijskog izveštaja Republike Srbije, odnosno na centralnom i lokalnom nivou. Od toga se oko 250 milijardi dinara odnosi na sredstva lokalnog nivoa. Dakle, najveći budžeti na lokalnom nivou biće stalno revidirani, poput gradova Beograda, Novog Sada, Niša, kao i AP Vojvodine, a ostali prema visini budžeta i godišnjem rasporedu.
Foto:DRI
Koliko je izveštaja objavila DRI u toku 2019. godine i kakvi su planovi za naredne godine? Najavili ste da ćete do kraja 2019. godine imati 40 odsto obučenih revizora za vršenje revizije svrsishodnosti, kao i 12 kompletnih timova za rad na ovoj vrsti revizije. Šta to u ovom trenutku znači za DRI?
Od početka 2019. godine na sajtu DRI objavljeni su završeni izveštaji o reviziji, koji se odnose na sve tri vrste revizije. Ukupno, do kraja decembra objavljeno je 240 izveštaja o reviziji, što predstavlja povećanje u odnosu na prošlogodišnji 221 izveštaj.
Povećanje broja revizija svrsishodnosti, uz jačanje kapaciteta DRI, predstavlja naše strateško opredeljenje, ali i jednu od naših obaveza za zatvaranje Poglavlja 32 – „Finansijska kontrola“. U 2019. godini objavili smo 12 izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja, što je šest puta više u odnosu na 2018. godinu.
Nedavno smo započeli nove obuke revizora za sprovođenje revizija svrsishodnosti poslovanja. Cilj nam je da svi revizori prođu navedenu obuku. Iz godine u godinu, nastavićemo da povećavamo i broj revizora i teme u oblasti revizije svrsishodnosti, a to nas čini liderima u regionu.
Da li će revizija u oblasti svrsishodnosti poslovanja, na koju stavljate poseban akcenat, povećati ekonomičnost, efikasnost i efektivanost u korišćenju javnih sredstava? Koje su prioritetne teme, kakvi su bili efekti do sada, a kakve očekujete?
DRI je u poziciji da sagleda poslovanje celokupnog javnog sektora, odnosno može da uoči sistemske probleme u društvu, a upravo su to teme za revizije svrsishodnosti poslovanja. Sprovođenjem revizija svrsishodnosti iniciramo promene u sistemu, ukazujemo na uzroke koji dovode do nepravilnosti i nesvrsishodnosti, utičemo na transparentnost trošenja javnih sredstava i utičemo na povećanje odgovornosti u javnom sektoru.
Ove revizije daju građanima preko potrebne informacije gde je uložen njihov novac i da li je usluga koju su dobili za taj novac kvalitetna. Bavićemo se temama od interesa za građane, kao što su teme u oblasti odbrane, javnog reda i mira, bezbednosti, zdravstvene i socijalne zaštite, ekonomije, zaštite životne sredine, sporta, kulture, stanovanja. Usmeravaćemo revizije na pitanja koja su važna za građane, kako bi se ostvarila vrednost za novac, kroz takozvana 3 E – ekonomičnost, efikasnost i efektivnost. Proveravaćemo da li se rade prave stvari i da li se prave stvari rade na pravi način. Revizija svrsishodnosti je revizija budućnosti. U tome je njen značaj. Ove revizije će povećati ekonomičnost, efikasnost i efektivnost u trošenju javnih sredstava, jer će doprineti korisnim promenama, donošenju novih zakona, većem stepenu odgovornosti i sprovođenju zakona i propisa.
Kada je reč o efektima revizija svrsishodnosti, DRI je do sada analizirala efekte dve revizije svrsishodnosti poslovanja: „Opravdanost formiranja komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru“ i „Efikasnost i ekonomičnost primene pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda“.
Samo jedan od finansijskih efekata revizije koja se odnosi na opravdanost formiranja komisija pokazuje da su bruto godišnje isplate za članove komisija i drugih radnih tela kod subjekata revizije od 2014. do 2017. godine smanjene sa 378 na 350 miliona dinara. Na primer, nakon preporuka DRI, Ministarstvo pravde je smanjilo ukupne troškove sa 46 miliona dinara u 2014. na 32 miliona dinara u 2017. godini. U istom periodu, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja smanjilo je troškove sa 136 na 101 milion dinara, Grad Pančevo sa 30 na 17 miliona dinara, a Opština Pećinci sa 25 na 8 miliona dinara.
Što se tiče efekata revizije svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost i ekonomičnost primene pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda“, zahvaljujući preporukama DRI, subjekti revizije su u 2017. u odnosu na 2015. godinu smanjili ukupan broj javnih nabavki u kojima je korišćen pregovarački postupak bez poziva za podnošenje ponuda za 40 odsto. Prema rezultatima analize, ukupna godišnja vrednost javnih nabavki sa pregovaračkim postupkom bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, kao najmanje konkurentni postupak nabavki u javnom sektoru, značajno je smanjena od 2015. do 2017. godine, i to čak za 92 odsto. Odnosno, sa 696 miliona dinara u 2015. na 54 miliona dinara u 2017. godini.
Koji je stepen primene preporuka datih od DRI od strane lokalne samouprave? Da li na primenu ili implementaciju preporuka utiče kvalitet, neospornost i ubedljivost nalaza i preporuka ili spremnost izvršne vlasti da iste primeni i sprovede u delo?
Ako me pitate za ovogodišnje izveštaje o reviziji, mogu da kažem da su jedinice lokalne samouprave u potpunosti postupile po preporukama prvog prioriteta, a to su preporuke koje su subjekti dužni da sprovedu u roku od 30 do 90 dana. To su preporuke koje su date kako bi bile otklonjene materijalno značajne nepravilnosti.
Subjektima revizije koji nisu u toku revizionog postupka otklonili otkrivene nepravilnosti i nesvrsishodnosti je, radi njihovog otklanjanja i unapređenja sistema internih kontrola, u 2018. godini dato ukupno 2.098 preporuka. Najveći broj preporuka dat je u oblasti rashoda i izdataka, odnosno 29% od ukupnog broja preporuka.
U toku 2018. godine subjekti revizije su primenjivali preporuke date u 2017. godini u izveštajima o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2016. godinu. Od ukupno datih 2.518 preporuka subjekti revizije su primenili 1.842 preporuke. Preporuke čije je sprovođenje u toku odnose se na preporuke za koje su preduzete određene aktivnosti, a za čiju realizaciju je u odazivnim izveštajima ukazano da je potreban duži vremenski period.
Opširnije u štampanom izdanju
Sanja Kapetanović
