Državni zvaničnici najavili su povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru za narednu godinu i jedino je nepoznat procenat uvećanja. To će bez sumnje biti poznato tek kada bude preciziran budžet za 2021. godinu u decembru. Iako nema sumnje da se Međunarodni monetarni fond (MMF) tokom poslednje revizije aktuelnog aranžmana s tim saglasio oni ipak izražavaju i puno rezervi oko toga.
Razlog za „ograničenje” su povećani fiskalni rizici zbog neizvesnosti oko trajanja pandemije i njenih posledica, kao i oni koji potiču od problematičnih državnih preduzeća. Na drugom tasu je potreba da se povećaju javne investicije, jer će one podržati oporavak i podstaći potencijalni rast.
– Masa zarada u javnom sektoru kao udeo u BDP-u treba da se smanji na održiviji nivo, nakon porasta u poslednje tri godine. Podsećanja radi, fiskalna konsolidacija pre nekoliko godina rađena je kako bi se udeo plata u javnom sektoru smanjio na devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a iz ovog njihovog argumenta jasno je da je ova granica dovedena u pitanje. Pogotovo u ovoj godini kada će bruto domaći proizvod biti manji. MMF nas je prozvao i za to što nije sprovedena reforma javnih preduzeća – upravljanja u njima, zapošljavanja i platnih razreda.
Kako ekonomisti čitaju diplomatski sročeno saopštenje MMF-a da porast plata u narednoj godini treba da bude ograničen?
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da njihovu formulaciju o ograničenju rasta plata shvata kao preporuku da one treba da da budu povećane, ali što manje. Pogotovo zato što su u prethodne tri godine rasle više od rasta BDP-a.
– Mnogo je razloga zašto rast plata u javnom sektoru treba da bude ograničen. Pre svega, sporiji rast vodi smanjenju fiskalnog deficita. Sem toga, treba ostaviti prostor za javne investicije i troškove zdravstva zbog pandemije. Argument je i da treba da postoje jednaki uslovi na tržištu rada. Privatni sektor neće povećavati plate ni u ovoj ni u narednoj godini, pa ne bi ni u javnom sektoru u vreme krize zarade trebalo da rastu. I zaposleni kod države treba da dele sudbinu drugih”, smatra Arsić.
On dodaje da povećanje pomenutih plata treba da bude za rast inflacije, odnosno dva ili tri odsto. Bolja politika je da ne budu uvećane na početku godine, već kasnije ako se stvore uslovi za to da se rebalansom budžeta predvide ta sredstva.
Većina zemalja, kaže, neće povećavati plate ne zato što im nije stalo do tih ljudi, već zato što vode računa o fiskalnoj održivosti i pravičnosti. U javnom sektoru su plate i inače veće zbog veće obrazovanosti zaposlenih, ali u odnosu na privatni sektor mogu da budu veće deset do 15 odsto, ali ne više od toga, jer se u protivnom narušavaju pariteti.
Što se tiče „prozivke” da Srbija nije sprovela reforme javnih preduzeća, kao ni njihovih plata i zapošljavanja Arsić navodi da su oni to konstatovali u svakom izveštaju u prethodnih deset godina, ali da kod nas postoje otpori za rešavanje. Pošto smo postigli fiskalnu i makroekonomsku stabilnost preostaje da se pozabavimo efikasnošću države.
Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta u Beogradu ne spori da su plate u javnom sektoru povećane, a ove godine sektoru zdravstva dodatno, ali da treba precizno izračunati sadašnji udeo tih plata u BDP-u.
– Svaka od tih zamerki MMF-a počev od plata, zapošljavanja i platnih razreda u javnom sektoru je za diskusiju. Mnogo je više dokaza da je u nekim delovima javnih službi manje radnika od broja potrebnog za maksimum radnih obaveza – kaže Nikolić
