Danas su svi gradovi sveta jedni drugima konkurencija, posebno u oblasti ekonomije. Privlačenje investicija postalo je must have trend lokalnih vlasti, jer od broja novih investicija zavisi i ekonomsko-socijalna budućnost gradova, odnosno njihova atraktivnost. Zato u „ratu” gradova u mirnodopskim uslovima najviše šansi da privuku investicije imaju oni gradovi čiji je teritorijalni brend poželjniji i atraktivniji i ima veću tržišnu vrednost u odnosu na druge. Reč je svakako o tzv. investicionom brendu grada, odnosno o percepciji, imidžu i kvalitetima grada u očima posmatrača, u ovom slučaju u očima investitora, kako onih lociranih u određenom gradu tako i onih koji traže mesto za svoju novu investiciju ili za selidbu svoje kompanije u povoljnije poslovno okruženje. Prema tome, potpuno je jasno da u tom celom procesu, jedan grad treba da ima bolji – atraktivniji imidž i investicioni brend od drugog grada da bi određeni investitor izabrao baš njegovu lokalnu zajednicu za preseljenje kompanije ili otvaranje nove.
A kako do tog boljeg i atraktivnijeg imidža i brenda doći? Da li postoji lako primenljiv i univerzalni recept za izgradnju atraktivnog investicionog brenda ili svaki grad svoju boljku – loš imidž i nedostatak novih investicija – može da leči na svoj način?
Primeri uspešnih gradova
Odgovor na ovo pitanje nije nimalo lak, ali možemo sa sigurnošću tvrditi da recept za izgradnju atraktivnog investicionog brenda grada postoji. Taj recept je baziran na iskustvima gradova koji privlače velike investicije i na analizi potreba investitora u XXI veku, kako bi se širilo poslovanje, uvećavala dobit i povećavao broj kupaca proizvoda. Gradovi koji žele da privuku nove investicije treba pažljivo da osluškuju potrebe biznismena i poslovnog sektora i da ponude bolje uslove od drugih kako bi u trci za investitorima izašli kao pobednici. Upravo gradovi koji su to radili poslednjih decenija glavna su svetska mesta za najmoćnije kompanije i investitore, oni su neka vrsta investicionih meka u kojima biznismeni otvaraju nove kompanije, proširuju već locirane i ostvaruju svoje poslovne snove. U takvim gradovima (tzv. alfa-svetskim gradovima) krug najmoćnijih svetskih kompanija ima svoja centralna predstavništva i upravlja delovima svojih poslovnih carstava, koji su male proizvodne celine raštrkane po državama i gradovima koji nude bolje uslove prozvodnje i poslovanja od drugih. London, Berlin, Njujork i Singapur, samo su neki gradovi sa te liste slavnih i bogatih, poznatih i poželjnih savremenih investicionih destinacija. I na svakom svetskom kontinentu nalaze se gradovi koji pripadaju tom krugu privilegovanih i atraktivnih, ali ne samo na kontinentu već i u kontinentalnim pod-teritorijama, tzv. regionima u kojima se kao što na početku teksta rekosmo gradovi takmiče jedni protiv drugih u kreiranju uslova da biznismeni i investitori odaberu baš njih za mesto svog budućeg poslovanja ili proizvodnje. Ti gradovi su u poslednjih tridesetak godina, sa intenziviranjem globalizacije i uklanjanjem barijera za poslovanje na svetskom nivou i sa sveopštom liberalizacijom učinili sve da postanu rajska mesta za ulaganje. Oni su otvarali industrijske zone, obezbeđivali finansijske podsticaje, obučavali radnu snagu i uvozili stručnjake, pojednostavljivali procedure za otpočinjanje poslovanja, snižavali poreze, promovisali se kao nadmoćno bolje investicione destinacije od drugih. Ukratko, činili su sve da se njihova poslovna infrastruktura i kvalitet propisa, procedura i radne snage dopadne ulagačima i investitorima i da oni poveruju da je svaki dolar novog ulaganja više nego isplativ. Na taj način pomenuti gradovi i mnogi drugi sa svetskih top lista investicionih destinacija eliminisali su konkurenciju i ubirali plodove globalne selidbe kapitala. U ocenama globalnih istraživačkih i poslovnih biroa, njihovi teritorijalni investicioni brendovi imali su vrhunske vrednosti a njihov imidž je bio privlačan, poželjan i globalno priznat.
Strategija privlačenja investicija
Interesi investitora bazirani su, naravno, na osnovnim poslovnim ciljevima kao što su maksimizacija profita, minimalizacija troškova, laka dostupnost tržišta za plasman proizvoda, niska cena radne snage, dostupnost podsticaja od strane države, pokrajine ili grada u koji se planira lociranje poslovanja, prihvatljiv nivo gradskih komunalnih, obrazovnih i kulturnih usluga. Investitori jednostavno žele da ulažu tamo gde svi navedeni uslovi postoje, kako bi se ostvarila veća dobit. A upravo u tim segmentima u kojima se kreiraju prihvatljivi uslovi za investitore gradovi imaju jasne nadležnosti i svojim činjenjem te uslove mogu unaprediti, kako bi se investitor hteo-ne hteo vezao za njihov grad i u njemu proizvodio, stvarao i prodavao usluge ili iz njega izvozio.
Tako dolazimo do najbitnijeg pitanja: šta grad treba da učini da bi imao atraktivan imidž i vredan brend kao investiciona destinacija? Grad najpre treba da odluči da želi da se takmiči sa drugima i da svoje ciljeve postavi kao strateške razvojne prioritete. To se najbolje može učiniti kroz usvajanje lokalne strategije privlačenja investicija, u okviru koje se preciziraju oblasti privlačenja investicija, mere koje se preduzimaju kako bi se ciljevi ostvarili i odgovorni subjekti i ličnosti za realizaciju svake pojedinačne mere i cilja. Grad usvajanjem strategije uspostavlja posebnu političku odgovornost za planiranje budućnosti mesta i određuje odgovorna lica za uspeh ili neuspeh realizacije strategije. Na taj način se projektuje vizija grada i obezbeđuje neophodna politička podrška za buduće aktivnosti grada odnosno za prilagođavanje stvarnosti grada i lokalne administracije projektovanim ciljevima.
Opširnije u štampanom izdanju
doc. dr Dragan Luković
