Uskršnji praznici donose bogatu trpezu, ali nakon dužeg posta, nagli prelazak na masnu i obilnu hranu može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
Praznični obroci tradicionalno obiluju mesom, jajima i teškim jelima, ali posle posta organizmu treba dati vremena da se postepeno prilagodi. Preterivanje u hrani, posebno masnoj, može izazvati probleme sa varenjem, ali i ozbiljnije reakcije poput povišenog pritiska ili napada žučne kese.
„Veliki broj prazničnih intervencija Hitne pomoći i bolničkih prijema dolazi upravo zbog prejedanja“, upozorava nutricionistkinja Branka Mirković i dodaje da ljudi često nisu ni svesni skrivenih problema poput peska u žuči, dok ih teška hrana ne pogodi.
Salata pre obroka kao prirodna pomoć varenju
Jedan od jednostavnih trikova za bolju probavu je započeti obrok svežom salatom. Enzimi iz povrća poput mladog luka, rotkvica, krastavca i zelene salate pomažu varenju i ublažavaju efekat masne hrane. „To su namirnice koje u većim količinama čine razliku“, poručuje nutricionistkinja.
U Srbiji je česta praksa da se serviraju velike količine mesa uz minimalno povrće – preporuka je da se ovaj odnos obrne. Hrana direktno utiče na naše raspoloženje, san i koncentraciju, posebno kod dece u razvoju, ali i kod starijih.
Preporuka za odrasle osobe je da konzumiraju crveno meso dva do tri puta nedeljno u manjim porcijama, dok se za ostale dane preporučuje belo meso ili riba. „Idealno je da makar dva dana nedeljno obrok bude bez mesa, uz unos biljnih proteina“, savetuje Branka Mirković.
Takođe, preporuka je da se osluškuje osećaj sitosti i da se van praznika vodi više računa o balansu i količinama.
Uskršnja jaja – koliko i kako?
Uskrs ne može da prođe bez kuvanih jaja, ali i tu je bitna umerenost. Zdrava osoba može pojesti tri do četiri jaja, dok bi stariji trebalo da se uzdrže, posebno ako imaju problema sa holesterolom.
Još jedan važan savet tiče se bezbednosti hrane: kuvana jaja treba čuvati u frižideru, a ne na sobnoj temperaturi zbog podložnosti kvarenju.
