Jedna od najčešćih slava u pravoslavnim domovima u Srbiji obeležava se danas – praznik posvećen Svetom Nikoli, zaštitniku putnika, moreplovaca i dece.
Svetom Nikoli, jednom od najpoštovanijih hrišćanskih svetitelja, posvećeno je više od 600 crkava i manastira u okviru SPC, a u čitavom hrišćanskom svetu poštuje se kao veliki čudotvorac. Još za života, zbog svoje duhovnosti, pravednosti i milosrđa, ljudi su ga smatrali svetiteljem.
Prema predanju, zamonašio se u mladosti i celo nasledno bogatstvo podelio siromašnima, starima i nemoćnima, čineći dobra dela tiho i bez isticanja.
Zimski i letnji Nikoljdan
Nikoljdan je najčešća krsna slava kod Srba – procene govore da je obeležava gotovo polovina pravoslavnih vernika u Srbiji. Uobičajeno se kaže da „polovina slavi, a polovina ide u goste“, što dobro oslikava mesto ovog praznika u životu zajednice.
Spomen na dan upokojenja Svetog Nikole slavi se 19. decembra po novom odnosno 6. decembra po starom kalendaru i u narodu je poznat kao zimski Sveti Nikola.
Letnji Nikoljdan obeležava se 22. maja (9. maja po starom kalendaru) u znak zahvalnosti zbog prenosa moštiju u Bari. Na taj način crkveni kalendar dva puta godišnje podseća vernike na lik i delo ovog svetitelja – kroz sećanje na njegov život i na čudotvorna isceljenja koja se vezuju za njegove mošti.
Posna trpeza i običaji vezani za more i putovanja
Nikoljdan uvek pada u vreme Božićnog posta, pa je i slavska trpeza obavezno posna. Iako se običaji razlikuju od kraja do kraja, u većini domaćinstava se, uz slavski kolač i žito, priprema riba i druga posna jela.
Sveti Nikola se posebno poštuje u pomorskim krajevima. Nekada se na hrišćanskim brodovima obavezno nalazila njegova ikona, a duž Jadrana i Sredozemlja postojao je običaj da se na taj dan brodovi ne isplovljavaju, dok su oni na pučini stajali usidreni i nastavili plovidbu tek sutradan.
Brojni gradovi i luke, naročito u Grčkoj i Italiji, uzimaju Svetog Nikolu za svog zaštitnika, a u grčkom folkloru opisuje se kao „gospodar mora“.
