Nakon tri godine ozbiljnog rada Uprava za poljoprivredno zemljište popisala je poljoprivredno zemljište u državnom vlasništvu.
Sada svaki poljoprivrednik može jednim klikom da vidi bilo koju od 313.379 parcela pašnjaka, oranica, voćnjaka ili zaparloženog poljoprivrednog zemljišta u svakoj od 145 lokalnih samouprava Srbije.
Ovaj veliki iskorak iz sveta papira u svet digitalizacije omogućio je da se na Geoportalu Uprave vidi svaki metar parcele, već i da se uz dostupne podatke i snimke utvrdi o kakvom se zemljištu radi, ima li sistem za navodnjavanje, ali i da li je u zakupu i ako jeste kada on ističe.
Branko Lakić, v.d. direktor Uprave za poljoprivredno zemljište, kaže za da je aplikacija izrađena tako da onemogućava da bilo koja parcela državnog poljoprivrednog zemljišta bude „izuzeta“ iz ponude.
– Aplikacija je setovana na način da preuzima iz zvanične evidencije Republičkog geodetskog zavoda sve podatke o državnom zemljištu, uključujući tu i parcele koje su upisane kao državno zemljište u građevinskom području ukoliko to zemljište nije privedeno nameni, odnosno ako se na terenu koristi za poljoprivrednu proizvodnju.
Detaljnom proverom svake državne parcele, i uz pomoć satelitskog snimka, došlo se i do površine od 86.410 hektara koje su se u katastru vodile kao poljoprivredno zemljište, a na terenu su državne šume, od kojih su neke od njih stogodišnje.
– Podaci o ovim parcelama su poslati Republičkom geodetskom zavodu na usklađivanje, pa je već sprovedena promena na preko 45.000 hektara – navodi Lakić.
On dodaje da se sve to radi da bi korisnik mogao da dođe brzo do podatka koji su mu potrebni, a da ceo posao sa poljoprivrednim zemljištem ujedno bude transparentan.
– Mnogi su prognozirali da posle sprovedene restitucije, privatizacije i razgraničenja sa zadrugama neće više biti državnog zemljišta, da će nadležni državni organi propustiti da zaštite javni interes u ovim postupcima. Država je domaćinskim ponašanjem i uspostavljanjem efikasnog digitalnog sistema pokazala ozbiljnost i sposobnost efikasnog upravljanja ovim javnim resursom. Zato sada imamo situaciju da je površina državnog zemljišta u zakupu, kada je restitucija već u finalnoj fazi, ista ili i veća nego pre osam ili 10 godina kada je država imala preko 120.000 hektara poljoprivrednog zemljišta više u svojini. Kada se svi procesi svojinske transformacije okončaju, država će u vlasništvu imati preko 400.000 hektara poljoprivrednog zemljišta plus najmanje 80.000 hektara pašnjaka kojima država trenutno ne upravlja, jer su vraćeni selu na korišćenje, ali su i dalje u državnoj svojini – kaže Lakić.
Da je to tako pokazuju i brojke. Naime, 2011. država je davala u zakup 260.807 hektara a 2015. „samo“ 254.937 hektara. U ovoj godini Uprava je zaključila ugovore o zakupu na preko 278.000, a trenutna površina na ugovorima je oko 271.000 hektara. Dakle, površine u zakupu su uglavnom iste kao i pre pet ili devet godina, s tim da država u 2020. u vlasništvu poseduje oko 120.000 hektara manje zemlje nego što je imala ranije.
Lakić navodi da država ima preko 150.000 hektara zemljišta koje još nije u zakupu.
– Nije državno zemljište samo kvalitetna oranica u Vojvodini, već je to i 112.300 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje je neobradivo, poput pašnjaka, 7.400 hektara su trstici i močvare, a 31.800 hektara livade po kulturi. Desetine hiljada hektara prostiru se u planinskim predelima istočne Srbije, na Pešteru i drugim planinskim oblastima. I za zakup ovog zemljišta je drastično poraslo interesovanje, ali su i dalje velike površine slobodne iz razloga što stočarstvo u tim krajevima nije dovoljno razvijeno – objašnjava Lakić.
Lakić navodi da posao digitalnog popisa svih parcela ima višestruke efekte za državu.
– Svi sada mogu jednostavno i besplatno da dođu do informacija koje su im potrebne o zakupu konkretnog zemljišta. To je pojačalo interesovanja pa su i investicije u poljoprivrednu proizvodnju na državnom zemljištu veće. Zato imamo i povećanje ukupnog BDP-a Srbije iz poljoprivrede – objašnjava Lakić.
