Razgovaramo o tome gde država može da pomogne, koji su projekti na lokalu prioritetni, dogovaramo dinamiku realizacije. Glavna tema i najvažnije pitanje za sve lokalne samouprave su izgradnja i obnova puteva, ali se razgovara o svim temama, i o železnici, komunalnoj infrastrukturi, katastru, izdavanju građevinskih dozvola
U investicionom ciklusu koji obuhvata gradnju koridora, drumskih i železničkih Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije ima pune ruke posla. Osim infrastrukturnih projekata, u jeku je i rešavanje problema nelegalne gradnje, prelazak na elektronske građevinske dozvole i borba za što bolje mesto na Duing listi Svetske banke. Sve to za cilj ima povećanje standarda građana.
„Najbolji način da probleme građana rešavamo jeste da budemo prisutni na lokalu i da i opštine i okruzi znaju da u nama imaju partnera i saradnika koji je uvek spreman da im pomogne, bilo kroz podršku konkretnim projektima, bilo tako što ćemo im pomoći u komunikaciji sa drugim institucijama. Verujem da je to primer koji bi i druga ministarstva trebalo da slede, jer se na terenu sazna za mnoge probleme koji postoje i pomogne da se brže rešavaju, a najveću korist od toga imaju građani”, kaže Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za Naše mesto.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture jedno je od ministarstava u Vladi RS koje je veoma važno za rad lokalnih samouprava i za razvoj infrastrukture u svim delovima Srbije. Kako ocenjujete saradnju Vašeg ministarstva sa opštinama i gradovima i da li je tu saradanju moguće dodatno unaprediti?
Verujem da je ministarstvo koje vodim primer dobre saradnje sa lokalnim samoupravama, jer smo često na terenu i stalno obilazimo Srbiju. Samo od početka ove godine, zajedno sa saradnicima obišla sam više od 10 okruga od severa do juga Srbije, gde smo imali sastanke sa svim lokalnim samoupravama iz tih okruga. Razgovaramo o tome gde država može da pomogne, koji su projekti na lokalu prioritetni, dogovaramo dinamiku realizacije. Glavna tema i najvažnije pitanje za sve lokalne samouprave su izgradnja i obnova puteva, ali se razgovara o svim temama, i o železnici, komunalnoj infrastrukturi, katastru, izdavanju građevinskih dozvola.
To se pokazalo kao dobar način da se direktno odgovori na potrebe građana, jer za građane nema malog i velikog puta nego je svaki put važan. Za neko udaljenije naselje ili planinsko selo državni put nižeg prioriteta ili lokalni put je glavna veza sa svetom i samim tim za njih obnova toga puta znači mogućnost za pristojan život.
U žiži interesovanja javnosti su, pre svih, koridori 10 i 11. Kako napreduju ostali radovi na unapređenju putne i železničke mreže?
U maju je pušten u saobraćaj kompletan južni krak drumskog Koridora 10, što znači da posle 30 godina imamo kompletan auto-put od severa do juga, od granice sa Mađarskom do granice sa Severnom Makedonijom. Završetak južnog kraka uključio je i izgradnju najteže deonice od 26,3 kilometra kroz Grdeličku klisuru, koja je pravo remek delo građevinarstva, jer je tu izgrađen najduži tunel u Srbiji, tunel Manajle, a tokom izgradnje izmešteni su magistralna pruga, i korito reke, uklonjeno je oko 650.000 kubika kamena…
Taj projekat je od ogromnog značaja i za jug Srbije koji je konačno povezan auto-putem sa ostatkom Srbije, ali i za povezivanje Srbije sa regionom i Evropom, jer je ova saobraćajnica deo osnovne transportne mreže EU i važan tranzitni koridor između južne i centralne Evrope.
Tokom leta očekujemo završetak radova i na poslednjoj deonici na istočnom kraku Koridora 10, Bancarevo-Crvena Reka.
Kad govorimo o Koridoru 11, početkom leta, biće pušteno u saobraćaj ukupno 103 kilometra auto-puta od Obrenovca do Čačka, uključujući i deonicu LJig-Preljina koja je već u saobraćaju. Do kraja godine biće završena i deonica Surčin-Obrenovac, čime će se broj izgrađenih kilometara auto-puta na Koridoru 11 povećati na 120 kilometara. Izgradnja ovog auto-puta nastavlja se radovima na deonici Preljina-Požega, dužine oko 31 kilometar, koja je jedna od najlepših i najtežih na ovom koridoru, budući da trećinu trase čine tuneli i mostovi.
Kakve direktne i indirektne koristi imaju opštine i gradovi koji se nalaze na važnim putnim pravcima od međunarodnog značaja (autoputevi, odn. koridori)?
Prvo pitanje koje bilo koji investitor koji razmatra ulaganje u Srbiju postavlja jeste kakva je infrastruktura i koliko se lako dobijaju dozvole. Srbija je uredila sistem izdavanja građevinskih dozvola koji je danas među najboljima na svetu, a ulaganjem u putnu i železničku infrastrukturu stvaramo uslove za privlačenje više investicija, kao i da te investicije budu raspoređene širom Srbije.
U poslednje četiri godine asfaltirano je oko 300 kilometara autoputeva, a u istom periodu iznos stranih direktnih investicija povećan je skoro tri puta, odnosno sa 1,2 milijarde u 2014. na 3,2 milijarde u 2018. godini.
Većina novih fabrika i pogona koje su otvorene u poslednjih nekoliko godina otvorene su upravo pored Koridora 10, jer je to najkraći put da proizvedena roba stigne do kupaca u bilo kom delu Evrope. Izgradnjom Koridora 11, kao i Moravskog koridora, od Čačka do Pojata, stvaramo uslove da i zapadna i centralna Srbija budu bolje povezane sa ostatkom Srbije i sa regionom, a samim tim budu atraktivnije i za nove investicije.
Jedan od najvećih problema na lokalnom nivou je bespravna gradnja. Da li Vaše ministarstvo ima podatke o tome kako napreduje proces ozakonjenja bespravno izgrađenih objekata?
Nelegalna gradnja je problem koji u Srbiji postoji decenijama, a Zakon o ozakonjenju donet je kako bi se jednom na to stavila tačka, tako što će najveći broj građana moći da ozakoni svoje kuće i stanove pod prihvatljivim uslovima, da se poruše objekti koji se ne mogu ozakoniti, kao i da se takve pojave u budućnosti spreče i suzbiju. Osim toga, Srbija danas ima jedan od najboljih i najmodernijih sistema izdavanja građevinskih dozvola na svetu, o čemu svedoči 10, odnosno 11. mesto na Duing biznis listi Svetske banke i nema potrebe da bilo ko gradi bez dozvole.
O tome kakvi su rezultati sprovođenja Zakona o ozakonjenju objekata govori podatak da je za 20 godina pre njegovog donošenja doneto 151.000 rešenja o legalizaciji, a od stupanja na snagu novog zakona 2015. doneto 215.000 rešenja o ozakonjenju. Dodatno, poslednjim izmenama zakona zabranjen je promet objekata izgrađenih bez građevinske dozvole čime novac uložen u divlju gradnju postaje „mrtav kapital“, a pojednostavljena je i procedura rušenja, odnosno izvršenje rešenja o rušenju.
Uradili smo dakle sve da stvorimo uslove da se ovaj problem reši, sad je na lokalnim samoupravama da zakon efikasno sprovode i u tom delu imaju podršku, od saglasnosti za zapošljavanje novih ljudi koji će se baviti ozakonjenjem, do pomoći u rešavanju drugih problema.
Šta je Ministarstvo preduzelo da se izrada planova za koje je nadležan lokalni nivo vlasti olakša i ubrza?
Usvajanjem izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji omogućeno je da se ubrza izrada planskih dokumenata. Propisano je da plan generalne regulacije bude osnovni plan regulacije koji se direktno sprovodi, čime se smanjuje obavezan broj planskih dokumenata za izradu. Prvi put je u praksi uveden skraćeni postupak izmene i dopune planskih dokumenata, a omogućeno je i da svaki zainteresovani investitor može inicirati i finansirati izradu nedostajećeg planskog dokumenta. Propisano je takođe da se rokovi izrade planskih dokumenata skrate, na način da ovaj rok ne bude duži od godinu dana.
Posle e-dozvola i e-katastra sledeća velika reforma na kojoj radimo je e-prostor, koja će omogućiti da elektronsku proceduru uvedemo i u pripremu planskih dokumenata. Praktično, e-prostor znači da će postupak objedinjene procedure biti primenjen i u postupku izrade planskih dokumenata. Suština je da se postupak izrade planskih dokumenata skrati, da građanima bude omogućen uvid u planske dokumente i na digitalan način, kao i podnošenje inicijativa i primedbi, te kvalitetnije arhiviranje planske dokumentacije.
Krajnji cilj je da se objedine informacije iz katastra nepokretnosti i planskih dokumenata tako da se za svaku katastarsku parcelu mogu elektronskim putem dobiti informacije o mogućnostima i ograničenjima izgradnje, odnosno o zabrani izgradnje ukoliko se radi o zaštićenim područjima pod određenim režimima zaštite ili se radi o zemiljštu na kojem nije predviđena izgradnja.
S obzirom da predsedavate i radnom grupom za napredak na Duing biznis listi šta će biti ove godine u fokusu? Da li se mogu očekivati mere koje bi olakšale i pojeftinile gradnju?
Kao što je poznato, Srbija je na poslednjoj rang listi objavljenoj 2018. godine, pala sa 43. na 48. mesto. Odmah nakon objavljivanja liste, inicirali smo usvajanje hitnih mera koje će biti prepoznate od strane privrede i kontributora na prvom mestu, a potom i od strane Svetske banke, kako bi unapredili rejting na sledećem rangiranju.
Kao rezultat ove inicijative, realizovane su sve mere utvrđene akcionim planom koji smo kao Zajednička grupa za Duing biznis usaglasili krajem 2018. Izmenjeni su Zakon o privrednim društvima, Zakon o stečaju, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o porezu na imovinu, Uredba o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, a usvojen je i potpuno novi Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara.
U oblasti izdavanja građevinskih dozvola, izmenjen je Zakon o planiranju i izgradnji kako bi se efikasnije postupalo i poboljšala procedura izdavanja građevinskih dozvola, a radimo i na poboljšanju CEOP softvera.
Zajednička grupa Vlade posebnu pažnju posvećuje implementaciji zakona, jer su lokalne samouprave te koje izdaju najveći broj dozvola. Naročito je važna efikasnost Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda, budući da se brzina izdavanja građevinskih dozvola u glavnom gradu posebno odražava na rejting Srbije na Duing biznis listi.
Započeta je i reforma katastra, u okviru koje je uveden eŠalter i procedura upisa imovine sa šest procedura svedena je na jednu. Naredni korak je uključivanje sudova i pojednostavljivanje poreskih prijava, a verujemo da će se ovi pomaci odraziti i na listama konkurentnosti.
U oblasti plaćanje poreza ostvarili smo poboljšanje u skraćenju rokova za povraćaj PDV-a, a ukinuta je i upotreba pečata za privredu.
Zbog svega što smo uradili, očekujemo da će Srbija zabeležiti napredak na sledećoj rang listi Svetske banke.
Pre par godina stupio je na snagu novi zakon o stanovanju koji je uveo mnoge novine i regulisao oblast stanovanja na drugačiji način. Između ostalog, uvedeni su i upravnici zgrada. Kakva su iskustva nakon početnog perioda primene ovog zakona?
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada je za skoro dve i po godine primene dao veoma dobre rezultate sa stanovišta kvalitetnijeg i odgovornijeg upravljanja stambenim zgradama, čemu je u velikoj meri doprinelo uvođenje profesionalnih upravnika, uz očuvanje mogućnosti da sami stanari budu upravnici zgrade.
Od ukupnog broja registrovanih stambenih zajednica 28.442, oko dve trećine izabralo je stanara zgrade za upravnika, dok se jedna trećina opredelila za profesionalnog upravnika. U Beogradu profesionalni upravnici upravljaju četvrtinom zgrada, dok je u ostalim gradovima i opštinama taj procenat nešto veći, i iznosi oko 42 odsto, što je važno imajući u vidu činjenicu da su manji gradovi i opštine imali većih problema sa nedostatkom profesionalnih upravnika na njihovim teritorijama.
Pre nekoliko godina bio je aktuelan projekat izgradnje plovnog kanala od Dunava do Soluna. Da li se od tog projekta odustalo ili je samo odložen za neka bolja vremena?
Na ovom projektu radili su bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić i bivši ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević, koji je danas ambasador Srbije u Narodnoj Republici Kini. Ali, nemam informacija da oni danas rade na ovom projektu kroz Nacionalni savet za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kojim predsedava bivši predsednik Tomislav Nikolić. U aktuelnim planovima rada Vlade Srbije nema ovog projekta.
Građevinske dozvole danas se izdaju elektronskim putem. Možemo li očekivati slične iskorake u korišćenju informacionih tehnologija i u nekim drugim oblastima? Na kakav je odziv i prijem kod stranaka naišlo ovo rešenje? Ima li konkretnih rezultata?
Vratila bih se prvo korak unazad. U oktobru 2014, Srbija je na Duing biznis listi Svetske banke bila među poslednjima na svetu po izdavanju građevinskih dozvola, na 186. poziciji od 189 zemalja sveta. Iza nas su bile samo zemlje za koje Svetska banka nije imala podatke i koje su u tom periodu bile u ratu: Eritreja, Libija i Sirija.
Za tri godine napredovali smo do 10, odnosno 11. mesta, na kojem se trenutno nalazimo. To je važno i zbog svih investitora koji gledaju ovu listu, zbog naših građana koji vide da se danas dozvole dobijaju elektronski, „jednim klikom”, i zbog privrede koja posluje brže, jeftinije i efikasnije.
Reakcije građana i privrede na novi sistem najbolje se vide iz toga što se danas izdaje skoro tri puta više građevinskih dozvola nego 2014, i što je višestruko povećan broj aktivnih gradilišta, kojih je danas više od 40.000, a bilo ih je tri puta manje takođe pre samo tri godine.
Sledeća velika reforma koju sprovodimo u oblasti građevinarstva jeste reforma katastra. Od prošle godine građani upis imovine završavaju samo na jednom mestu, kod notara, umesto da obilaze šaltere nekoliko institucija, a cilj je da do kraja 2020. godine dobijemo u potpunosti elektronski katastar. Po istom modelu, biće reformisan i postupak pripreme prostornih planova, u okviru reforme e-prostor. Na taj način ćemo praktično imati objedinjenu e-upravu u čitavoj oblasti građevinarstva, od donošenja planova, preko izdavanja dozvole, do upisa u katastar svega što se izgradi.
Dokle se stiglo sa projektom železničke pruge Beograd-Budimpešta?
Na projektu modernizacije i rekonstrukcije pruge Beograd-Budimpešta u toku su radovi na dve deonice, ukupne dužine oko 75 kilometara, od Beograda do Novog Sada, na kojima radove izvode kineske i ruske kompanije. Pored toga potpisani su i komercijalni ugovor i ugovor o finansiranju za treću deonicu, od Novog Sada do Subotice, dužine oko 108 kilometara, čija vrednost izgradnje iznosi blizu milijardu evra. Realizacijom ovog projekta, dobićemo prvu prugu za brzine od 200 kilometara na sat u ovom delu Evrope, što će potpuno promeniti sliku o našoj železnici. S obzirom da je ova pruga deo železničkog Koridora 10, za nas je važno da se nastavi rekonstrukcija i preostalih deonica na ovom koridoru kako bismo dobili efikasnu železničku vezu između centralne Evrope i luke Pirej, a preko Srbije.
Piše: Miloš Obradović
