Da bismo lakše definisali ko je ko i šta je šta na polju građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, izdvojili smo neke od osnovnih pojmova koji su važni u ovim oblastima.
U savremenim uslovima života, građevinarstvo, saobraćaj i infrastruktura predstavljaju jednu od najznačajnih nadležnosti i delatnosti državnih organa, jer od dobrog funkcionisanja ove oblasti umnogome zavisi i kvalitet života stanovništva, ali i nesmetano funkcionisanje privrednih i ostalih aktivnosti. Izdvojili smo neke od osnovnih pojmova koji su vezani za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, pre svega kroz upoznavanje sa državnim organima koji se bave ovim delatnostima, a zatim i kroz definisanje najznačajnijih pojmova i procedura iz ove oblasti.
MINISTARSTVO GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE obavlja poslove državne uprave koji se odnose na građevinarstvo, građevinsko zemljište, urbanizam, prostorno planiranje, organizaciju, uređenje i korišćenje prostora Republike Srbije; utvrđivanje uslova za izgradnju objekata; uređivanje stambenih odnosa i stambenog poslovanja; komunalnu infrastrukturu i komunalne delatnosti; poslove inženjerske geodezije; inspekcijski nadzor u oblasti urbanizma; građevinu i inspekcijski nadzor nad objektima komunalne infrastrukture i obavljanje komunalnih delatnosti. Ono obavlja poslove državne uprave u oblasti železničkog, drumskog, vodnog i vazdušnog saobraćaja, koji se odnose na uređenje i obezbeđenje saobraćajnog sistema; realizaciju projekata izgradnje saobraćajne infrastrukture; infrastrukturne objekte od posebnog značaja u oblasti niskogradnje; unutrašnji i međunarodni prevoz i intermodalni transport, inspekcijski nadzor, strategiju razvoja saobraćaja i organizaciju prevoza, kao i druge poslove predviđene zakonom. Organizaciono je podeljeno na odeljenja i sektore, a na nižim nivoima na grupe, sektore, uprave i direkcije.
SEKTORI u okviru Ministarstva su: Sektor za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja, Sektor za železnice i intermodalni transport, Sektor za vazdušni saobraćaj i transport opasne robe, Sektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, Sektor za građevinske poslove, sprovođenje objedinjene procedure i ozakonjenje, Sektor za prostorno planiranje i urbanizam, Sektor za stambenu i arhitektonsku politiku, komunalne delatnosti i energetsku efikasnost, Sektor za međunarodnu saradnju i evropske integracije, Sektor za inspekcijski nadzor
REPUBLIČKI GEODETSKI ZAVOD obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na državni premer i katastar i upis prava na nepokretnostima, izradu osnovne državne karte, održavanje registra prostornih jedinica; utvrđivanje brojeva zgrada i kućnih brojeva, označavanje naziva naseljenih mesta, ulica i trgova; vođenje registra kućnih brojeva, ulica i trgova, bonitiranje (ocenjivanje plodnosti) zemljišta; utvrđivanje katastarskih prihoda; uređenje zemljišta putem komasacije; povezivanje geodetskih mreža; izradu i razvoj geodetskog informacionog sistema; vođenje arhiva, kao i druge poslove određene zakonom. Nadzor nad radom Republičkog geodetskog zavoda vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
KATASTAR NEPOKRETNOSTI je javna knjiga koja predstavlja osnovnu evidenciju o nepokretnostima i pravima na njima. Katastar nepokretnosti sadrži podatke o zemljištu (naziv katastarske opštine, broj, oblik, površina, način korišćenja, bonitet, katastarska klasa i katastarski prihod katastarske parcele), zgradama, stanovima i poslovnim prostorijama, kao posebnim delovima zgrada i drugim građevinskim objektima, kao i podatke o pravima na njima i nosiocima tih prava, teretima i ograničenjima. U katastar nepokretnosti upisuju se pravo svojine i druga stvarna prava na nepokretnostima, određena obligaciona prava, realni tereti i ograničenja u raspolaganju nepokretnostima.
GRAĐEVINARSTVO je profesionalna inženjerska disciplina koja se bavi dizajnom, konstrukcijom i održavanjem fizičkih i prirodno izgrađenih okruženja. Građevinska tehnika se bavi poslovima potrebnim za građenje svih vrsta arhitektonskih zgrada, puteva, železničkih pruga, mostova, tunela, vodopada, kanalizacija, melioracijskih objekata, uređenjem vodotoka i iskorištavanjem vodnih snaga (hidrocentrale), elektrana i ostalih postrojenja. Građevinarstvo može da se odvija u privatnom ili javnom sektoru, a osoba koja se bavi građevinarstvom naziva se građevinski inženjer. Postoje dva osnovna smera građevinske tehnike: visokogradnja – građenje zgrada, odakle dolazi i naziv jer se zgrade ističu svojim glavnim delovima iznad zemlje (u vis) i niskogradnja – građenje saobraćajnih objekata (puteva, železnice, mostova, tunela ) i hidrotehničkih građevina (vodovod, kanalizacija, melioracija…) gde se pomenuti objekti grade uglavnom pri tlu (iako to nije pravilo).
SAOBRAĆAJ predstavlja prevoz ljudi i stvari sa jednog mesta na drugo. Saobraćaj sačinjavaju: infrastruktura (putevi, železničke pruge, aerodromi, luke…), transportna sredstva (drumska vozila, železnička vozila, avioni, brodovi…), sabraćajna signalizacija (svetla, znakovi, kontrola vazdušnog saobraćaja). Saobraćaj se deli na kopneni (drumski i železnički), vazdušni (avionski i helikopterski) i vodeni saobraćaj (rečni i pomorski). Saobraćaj je izuzetno važan činilac sveukupnog privrednog i društvenog razvoja zemlje. NJime se povezuju krajevi zemlje, integrišu se svi sektori proizvodnje, ukratko – bez saobraćaja nema razvoja privrede ni povezanosti sa ostalim delovima zemlje i sveta.
INFRASTRUKTURA dolazi od latinske reči „infra“ – ispod i „struere“ – sklapati, slagati. Infrastrukturu možemo definisati kao fizičku i prostornu strukturu – „objekte“ koji omogućavaju kretanje ljudi, dobara, proizvoda, vode, energija, informacija, otpada i drugo. Ova definicija ne obuhvata zgrade (osim transportnih terminala), kao ni vozila. Javnu infrastrukturu možemo podeliti na sledeće oblasti: saobraćajna (putevi, železničke pruge i stanice, aerodromi, unutrašnji plovni putevi i pristaništa i dr.), telekomunikaciona (telefonija, telegrafija, optički kablovi, zemaljske stanice veza i dr.), energetska (objekti, uređaji i sistemi električne energije, naftovodi, gasovodi i dr.), hidrotehnička (snabdevanje vodom, kanalisanje naselja, objekti za prečišćavanje otpadnih voda, odvodnjavanje, navodnjavanje ) i ostala infrastruktura.
GRAĐEVINSKA DOZVOLA je dokument koji se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovorajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i koji je platio odgovarajuće administrativne takse. Sastavni deo zahteva je i izvod iz projekta za izdavanje građevinske dozvole potpisan i overen pečatom lične licence od strane glavnog projektanta. Građevinska dozvola se izdaje na osnovu važećih lokacijskih uslova, nezavisno od toga po čijem su zahtevu lokacijski uslovi izdati. Građevinska dozvola se izdaje rešenjem u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva. Sastavni deo rešenja su lokacijski uslovi, iznos doprinosa, izvod iz projekta i projekat za građevinsku dozvolu. Građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
UPOTREBNA DOZVOLA je, pored građevinske, dokument koji svaki, a naročito novoizgrađeni objekat mora posedovati jer je to jedini dokaz da je on izgrađen po propisima i da poseduje sve potrebne dokumente. Samim tim, bez upotrebne dozvole nije moguće uknjižiti zgradu ili stan, ali ni podići stambeni kredit. Da bi se dobila upotrebna dozvola neophodno je obaviti tehnički pregled objekta koji se sprovodi nakon završetka celokupne gradnje, odnosno nakon svih radova koji su predviđeni građevinskom dozvolom, kao i glavnim projektom, a koja predstavlja dokaz da su radovi izvršeni u skladu sa dokumentacijom. Ukoliko se upotrebna dozvola ne dobije u redovnoj proceduri, druga mogućnost je vanredna procedura tj. Legalizacija
KORIDORI SRBIJE D.O.O. osnovani su 2009.godine od strane Vlade Republike Srbije sa osnovnim ciljem obavljanja poslova iz oblasti sabraćajne infrastrukture – autoputeva na teritoriji Republike Srbije, u delu vršenja investitorske funkcije na izgradnji autoputeva, organizovanja i obavljanja stručnih poslova na izgradnji autoputeva, uključujući i poslove eksproprijacije, izrade planske i projektne dokumentacije i izvođenja radova organizovanja stručnog nadzora nad izgradnjom autoputeva, kao i planiranja izgradnje autoputeva. Koridori Srbije odgovorni su za izgradnju i završetak autoputeva na deonicama: Koridor 10, Koridor 11 E 763 Beograd–Južni Jadran, potez LJig–Donji Banjani–Takovo–Preljina, E 763 Pojate–Preljina, M 21 Moto put Novi Sad–Ruma. Glavni partneri Koridora Srbije su međunarodne finansijske institucije, domaća i strana građevinska preduzeća, domaća i strana projektantska preduzeća, domaći i međunarodni nadzorni organi, lokalne samouprave i mediji.
Piše: Ninko Kresojević
