Hoteli i prateća logistika, kao i industrija dokolice i zabave, uključujući i specifične oblike turističke i hotelske animacije, doprinose zapošljavanju mladih ljudi i njihovom zadržavanju u manjim mestima
O tome da se hoteli najviše otvaraju u Beogradu, koliko je važno da se ugostiteljskim poslom bavi stručni kadar i kakav potencijal Srbija ima kada su u pitanju banje, za „Naše mesto“ govori direktor Visoke hotelijerske škole (VHŠ) u Beogradu dr Slavoljub Vićić.
Kako biste ocenili trenutno stanje domaćih smeštajnih kapaciteta?
Postoje značajne regionalne razlike i neravnoteža u distribuciji hotelskih objekata. U Beogradu je, naravno, velika koncentracija novih hotela i drugih smeštajnih objekata, čija ponuda nadilazi postojeću tražnju, ali se stiče utisak da investitori imaju poverenja u budućnost Beograda i da na izvestan način privlače i anticipiraju tražnju.
Koliko bi otvaranje hotela i drugih sličnih turističkih objekata osiguralo i radna mesta na lokalu, odnosno ostanak mladih u manjim mestima u Srbiji?
Hoteli i prateća logistika, kao i industrija dokolice i zabave, uključujući i specifične oblike turističke i hotelske animacije, doprinose zapošljavanju mladih ljudi i njihovom zadržavanju u manjim mestima. Pored ekonomskih efekata, razvoj turizma doprinosi diversifikaciji i obogaćenju socijalnih kontakata što dodatno doprinosi privlačnosti turističkih mesta i hotela za život i rad mladih ljudi.
Možete li da nam navedete neki pozitivan primer da je određena opština unapredila ili izgradila turističke objekte, te samim tim i sama „oživela“?
Lično ne pratim obim i pravac investicija opština u razvoju hotelijerstva i efekte takvih ulaganja, pa u tom smislu ne mogu da vam dam tačan odgovor. U svakom slučaju nisam pristalica opštinskog investiranja i upravljanja hotelima. To treba prepustiti specijalizovanim preduzećima i hotelskim kompanijama, a opštine mogu na različite načine privlačiti i podsticati investitore, ulagati u infrastrukturu, ekologiju i zaštitu kulturno-istorijskih spomenika.
Koliko je u takvim slučajevima važno da se ovim poslovima bavi stručan kadar?
Ovde, kao i u svim drugim oblastima, stručni kadar je ključni deo „softvera“ svakog hotelskog objekta koji, kao fizička struktura ili sistem, „hardver“, ne bi mogao da funkciniše bez obrazovanih ljudi, njihovih znanja i veština. Mi se u Visokoj hotelijerskoj školi trudimo da kroz teorijsku i praktičnu nastavu osposobimo diplomirane studente da se direktno uključe u rad različitih vrsta ugostiteljskih objekata, i to na veoma različitim stručnim poslovima i hijerarhijskim pozicijama.
Ranije ste govorili da su naša šansa banje. Da li smo počeli da radimo na iskorišćavanju tog kapaciteta i kako se tu ogleda saradnja sa VHŠ?
Da, banje su još nedovoljno iskorišćena šansa Srbije, posebno na međunarodnom tržištu. Međutim, pored značajnog poboljšanja kvaliteta hotelske ponude, neophodno je još mnogo toga uraditi, a tu pre svega mislim da se mora radikalno promeniti dominantni koncept, odnosno model razvoja, ponude i promocije banja. Banje više ne mogu biti samo mesta za stare i bolesne, pa u tom smislu treba promeniti sadržaj kako bi se privukli i drugi segmenti tražnje, kako bi se prevazišla negativna predstava i na bolje promenio imidž banja.
Kakva su iskustva, gde sve odlaze studenti Vaše škole da rade?
Naši studenti odlaze na praksu u zemlji i u inostranstvu. Većina se vraća po obavljenoj praksi i nastavlja studije, neki traže određeno produženje prakse. Ima i onih koji privremeno prekidaju studije da bi radili negde u inostranstvu, a zatim se sa stečenim znanjima vraćaju da bi završili školu, ostali u zemlji ili se eventualno ponovo vratili u inostranstvo. Ima i onih koji po povratku sa stečenim iskustvom i znanjem dobijenim u školi, kao i zarađenim kapitalom u inostranstvu, pokreću sopstveni ugostiteljski biznis u zemlji. Najzad, većina se zapošljava po diplomiranju u različitim ugostiteljskim objektima po Srbiji.
Ima li studenata koji nastave da se bave svojim poslom i u unutrašnjosti Srbije, možda u gradovima iz kojih potiču?
Da, već sam pomenuo i delimično odgovorio na to pitanje. Brojni studenti se vraćaju u svoj rodni kraj i tamo se uključuju u ugostiteljsku privredu ili započinju sopstveni biznis u ovom sektoru.
Koji smer je najpopularniji u VHŠ?
Danas je svakako najpopularniji studijski program gastronomije, imajući u vidu medijsku popularizaciju gastronomije i velikih kuvara, veliku potražnju za ovim profilom kadrova u zemlji i inostranstvu, kao i realna očekivanja diplomiranih studenata da će najlakše i najbrže naći posao upravo u oblasti gastronomije i da će za to biti adekvatno finansijski nagrađeni. Imajući to u vidu, upravo pripremamo nastavne planove i programe za master studije u našoj školi, pa je u tom smislu predviđen i modul gastronomske nauke i umetnosti, kako bismo izašli u susret zahtevima privrede za obrazovanjem vrhunskih kadrova u ovoj oblasti.
Piše: Danijela Ćirović
