Bezbednost i zdravlje na radu utiču na produktivnost i ekonomičnost poslovanja, dok povrede na radu i profesionalne bolesti stvaraju poslodavcu dodatne troškove i zastoje u radnom procesu što za krajnji ishod ima umanjen profit poslodavca, opterećenje zdravstvenog sistema, troškove lečenja i druge neželjene posledice.
Pored ostvarivanja profita, kao osnovnog cilja svake kompanije u uslovima liberalnog kapitalizma kakav karakteriše 21. vek, bezbednost i zdravlje na radu pojavljuju se kao njegov humani segment koji svaki poslodavac mora da poštuje, kako u smislu zakonske obaveze, tako i u smislu očuvanja i stvaranja profita, jer samo zdrav radnik u bezbednoj radnoj okolini koji ima osećaj zadovoljstva pri obavljanju svojih zadataka može proizvoditi planirani profit poslodavcu.
Bezbednost i zdravlje na radu i te kako utiču na produktivnost i ekonomičnost poslovanja, dok su povrede na radu i profesionalne bolesti često praćene havarijama ili odsustvom sa posla, čime se poslodavcu stvaraju dodatni troškovi kao i zastoji u radnom procesu što za krajnji ishod ima umanjen profit poslodavca, opterećenje zdravstvenog sistema, troškove lečenja i druge neželjene posledice.
Specifičnost situacije sa pandemijom Covid 19 uzrokovala je brojne promene u oblasti organizovanja rada poslodavaca, što je pre svega podrazumevalo organizaciju radnih procesa od kuće, kao jedne od bazičnih preventivnih mera u procesu zaštite zdravlja zaposlenih.
Ministarstvo za rad je otišlo i korak dalje te je usvojilo Pravilnik kojim su propisane preventivne mere koje su poslodavci i zaposleni dužni da primene u cilju zaštite zdravlja zaposlenih.
Pravilnik je stupio na snagu 11. jula 2020, a sa njegovom sadržinom zainteresovani su upoznati na sajtu Ministarstva za rad Vlade Republike Srbije. Zbog ukupnog značaja zaštite, bezbednosti i zdravlja na radu u ovom broju upoznaćemo vas sa osnovnim pojmovima iz ove oblasti.
ZAŠTITA NA RADU – Skup tehničkih, zdravstvenih, pravnih, psiholoških, pedagoških i drugih mera koje se sprovode radi sprečavanja uticaja štetnih faktora radnog procesa ili radnog okruženja na zdravstveno stanje radnika tj. pomoću kojih se otkrivaju i otklanjaju rizici kao što su opasnosti, štetnosti i napori koji mogu ugroziti život i zdravlje osoba na radu. Zaštita na radu je sastavni deo zdravstvene zaštite radno aktivnih ljudi.
SVRHA ZAŠTITE NA RADU – Stvoriti sigurne radne uslove kako bi se sprečili zastoji u odvijanju tehnološko/proizvodnih/uslužnih i drugih radnih procesa, otklonili štetni faktori, opasnosti i rizici te predupredile i sprečile moguće štetne posledine na zdravlje i život radnika, kao što su povrede na radu, profesionalne bolesti i druge bolesti u vezi sa radom.
ŠTETNI FAKTORI – Mogu biti fizički, hemijski, biološki i psihički (npr. telesni i psihički napor, buka, vibracije, zračenje, isparenja…)
OPASNOST I RIZIK – Opasnost je takvo svojstvo nekog radnog procesa ili radnog okruženja koje može uzrokovati oštećenje zdravlja, a rizik je verovatnost da u nekom radnom procesu ili okruženju postoji moguća opasnost za nastanak povrede ili za razvoj bolesti. Procena rizika od oštećenja zdravlja obuhvata utvrđivanje odnosa između nivoa izloženosti štetnom faktoru i jačine patoloških promena (bolesti) u organizmu.
PRAVNA REGULATIVA – Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Sl. glasnik RS br. 101/2005, 91 / 2015, 113 / 2017.
Ovim zakonom uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima kao i lica Koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.
Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, utvrđene ovim zakonom, bliže se uređuju kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.
NADLEŽNI ORGANI – Za obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, gore navedenim zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.
BEZDBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU – Obezbeđivanje takvih uslova na radu kojim se u najvećoj mogućoj meri smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.
PREVENTIVNE MERE – Sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih.
RADNO MESTO – Prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavaca (u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim i pokretnim gradilištima, objektima, uređajima, saobraćajnim sredstvima i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca.
RADNA OKOLINA – Prostor u kojem se obavlja rad i koji uključuje radna mesta, radne uslove, radne postupke i odnose u procesu rada.
SREDSTVO I OPREMA ZA LIČNU ZAŠTITU – Odeća, obuća, pomoćne naprave i uređaji koji služe za sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja, bolesti u vezi sa radom i drugih štetnih posledica po zdravlje zaposlenog.
OPASNE MATERIJE – Eksplozivne, zapaljive, oksidirajuće, otrovne, gadne, zarazne, korozivne, kancerogene i radioktivne materije utvrđene standardima i drugim propisima a koje se proizvode ili skladište u procesu rada, kao i materije čija su svojstva, kada su vezane za neke supstance, opasna po život i zdravlje zaposlenih.
OPASNOST, OPASNA POJAVA I RIZIK – Opasnost je okolnost ili stanje koje može ugroziti zdravlje ili izazvati povredu zaposlenog a opasna pojava jeste događaj kojim su ugroženi ili bi mogli da budu ugroženi život i zdravlje zaposlenog ili postoji opasnost od povređivanja zaposlenog. Rizik je verovatnoća nastanka povrede, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog usled opasnosti.
PROCENA RIZIKA – Sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti, odnosno sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika.
AKT O PROCENI RIZIKA – Akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i / ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.
RADNO MESTO SA POVEĆANIM RIZIKOM – Radno mesto utvrđeno aktom o proceni rizika na kome i pored potpuno primenjenih mera postoje okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog.
LICE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU – Lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova.
PRAVNO LICE ZA OBAVLjANjE POSLOVA PREGLEDA I PROVERE OPREME ZA RAD I ISPITIVANjA USLOVA RADNE OKOLINE – Pravno lice kojem je ministar nadležan za rad izdao licencu u skladu sa zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
SLUŽBA MEDICINE RADA Služba kojoj poslodavac poveri obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih.
Piše Ninko Kresojević
