Ulazak Srbije u Evropsku Uniju pordžava 43 odsto građana Srbije, 32 odsto je protiv, 13 odsto uzdržano, a 12 neodlučno.
Podaci su dobijeni istraživanjem javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“, koje je sprovelo Ministarstvo za evropske integracije, saopšteno je na sajtu Ministarstva.
Istraživanje u kojem je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, rađeno je na teritoriji Srbije prema standardu Evrobarometra.
Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, ostala visoka. Od ukupnog broja ispitanika, dve trećine (65 odsto) smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše države u EU trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.
Na pitanje o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, 28 odsto ispitanika je od ponuđenih odgovora prepoznalo da je EU najveći donator našoj državi, a iza njih se nalaze Kina, Rusija i Norveška. Poredeći sa zvaničnim podacima o bilateralnoj pomoći, građani su u pravu kada identifikuju EU kao najvećeg donatora, jer je u periodu od 2000. do kraja 2020. godine Evropska unija i njene države članice sa 5,3 milijardi evra realizovanih bespovratnih sredstava doprineli razvoju Srbije. Dalji redosled najvećih bilateralnih donatora je Nemačka, Švedska i Italija.
Trećina ispitanika, njih 33 odsto, upoznato je sa činjenicom da se u Srbiji sprovode projekti finansirani EU sredstvima, posebno u oblastima zaštite životne sredine, obrazovanja, zdravstva, nauke i inovacija, prekogranične saradnje, energetike, kulture, transporta, poljoprivrede, razvoja privatnog sektora, reforme javne uprave i pravosuđa i unutrašnjih poslova. U pograničnim oblastima taj procenat je mnogo veći jer čak polovina ispitanika (48 odsto) zna da se u njihovim sredinama sprovode projekti u okviru prekogranične saradnje, a više od 80 odsto njih se u potpunosti ili delimično slaže da vide konkretne rezultate sprovođenja ovih projekata finansiranih iz fondova Evropske unije.
Jednak je broj građana, 38 odsto, koji smatraju da bi i država i oni lično imali koristi (ili mnogo koristi) od članstva naše države u EU. Najviše koristi od ulaska naše države u EU građani smatraju da će imati velike kompanije, industrija, mala i srednja preduzeća (ukupno 35 odsto), zdravstvo 11 odsto, školstvo 10 odsto, te sudstvo i socijalna zaštita po 7 odsto. S druge strane, 21 odsto građana misli da će domaća poljoprivreda najviše izgubiti ulaskom Srbije u EU. Borbu protiv korupcije i reformu zdravstvenog sistema (po 17 odsto), bolju zaštitu ljudskih prava, te reformu obrazovnog sistema (po 12 odsto) i reformu pravosuđa (11 odsto) građani vide kao najznačajnije i kao one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život. Sledeće po važnosti su im unapređenje poljoprivrede (11 odsto) i bolja zaštita životne sredine sa 10 odsto.
