Uključivanje građana u proces odlučivanja podiže nivo poverenja građana, ali donosi i političke benefite.
Kroz godine prakse uključivanja građana u lokalne odluke, Užice je, smatraju politički analitičari, osetilo političke benefite na prethodnim izborima. Na poslednjim izborima pozicija u gradu osvojila je više glasova nego na prethodnim izborima, što analitičari pripisuju i tome da je vlast bliža građanima i da pita svoje građane šta im je potrebno na lokalu.
Jedna stara poslovica kaže da iako obućar pravi cipele, samo onaj ko ih nosi zna gde ga žuljaju. U slučaju izrade i usvajanja lokalnog budžeta, ma koliko da su opštinski ili gradski čelnici i činovnici koji ga smišljaju i prave stručni i dobronamerni, budžet neće pogoditi i neće rešavati ono što je građanima najpotrebnije i što ih najviše tišti, ukoliko se sami građani ništa ne pitaju i ukoliko ne uzmu učešće u pravljenju odluke o budžetu.
Užice petu godinu zaredom sprovodi projekat “Udružimo se”, preko kojeg finansira predloge građana. Model Užica, koji se pokazao kao veoma uspešan, podržala je Švajcarska Vlada koja je kroz švajcarsku organizaciju Helvetas pružila podršku u sprovođenju projekta “Udružimo se” u 15 lokalnih samouprava, a u okviru projekta “Odgovorne lokalne finansije i uključivanje gradjana”.
Kako je za portal Naša mesta objasnio Branislav Milić, direktor kancelarije i savetnik za dobru upravu u Helvetasu, ideja je da se građani što više motivišu da participiraju u donošenje lokalnih odluka, da imaju uticaj na ono što je njihov lokalni život.
Iako naše zakonodavstvo kroz Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o planskom sistemu nalaže da opštine uključuju građane u donošenje odluka, u budžetski proces i tokom procesa kreiranja lokalnih politika i plana razvoja, istraživanja su pokazala da više od polovine građana nije informisano o tome, a da čak 80 odsto nema poverenja u moć sopstvenog glasa na lokalu.
Poziv da se priključe pojektu participacije građana upućen je svim lokalnim samoupravama, a imali smo samo 17 prijava. Manje od 10 odsto opština se odazvalo, što pokazuje na kom nivou je svest o bitnosti uključivanja građana, ukazao je Milić.
Sa 15 lokalnih samouprava radimo na uspostavljanju sistema za uključivanje građana u proces donošenja odluka na lokalnom nivou, a to su: Arilje, Bojnik, Ćuprija, Golubac, Leskovac, Ljubovija, Mali Zvornik, Novi Pazar, Raška, Topola, Užice, Veliko Gradište, Vlasotince, Zaječar i Žabalj.
Opština Topola napravila korak napred
Prvo smo morali da definišemo ko je u lokalnoj samoupravi zadužen za tu temu, te je svaka opština bila u obavezi da formira jedan manji tim i odredi jednu kontakt osobu za uključivanje građana. Potom smo doneli plan aktivnosti što je bio prvi formalni dokument koji definiše uključivanje građana. Njega su usvojile lokalne skupštine ili veća.
Opština Topola je za sada jedina opština koja je u sistematizaciji radnih mesta jednoj osobi dodelila zaduženja vezana za uključivanje građana.
Održan je set obuka šta je važno da se preduzme kako bi se strukturisao proces uključivanja građana, šta se kad radi, kad je važno da se građani konsultuju, oko čega, kada se donose odluke, kako se donose…
Million evra za male građanske projekte
Uvreženo je mišljenje da građani nisu zainteresovani za uključivanje u lokalno odlučivanje. Jedan od mehanizama da podstaknemo građane da se uključe i da steknu iskustvo zauzimanja za vlastite i opšte interese je i samo kofinansiranje malih projekata koji se tiču uređenja javnih površina. U te svrhe je izdvojeno 700.000 švajcarskih franaka za dve godine za 14 lokalnih samouprava. Za učešće u kofinansiranju u prethodnoj godini opštine su morale da izdvoje najmanje 60 odsto sredstava, a od Helvetasa su dobijale maksimum 40 odsto. Tako da su ukupna izdvajanja za male građanske projekte u prošloj godini iznosila oko million evra.
Prema rezultatima istraživanja o učešću građana u odlučivanju LIPA (Lokalni indeks participativnosti), Užice ima „visok“ nivo participacije građana, iznad 60%. Umereni nivo participacije, (LIPA skor od 30% do 45%) ima 14 lokalnih samouprava, među kojima su najbolje Veliko Gradište i Sombor. Prosečan indeks od 26,4%, što je u rangu „Osnovna participacija“ ima skoro polovina jedinica lokalne samouprave (njih 20), a manje od 15% (nizak nivo participacije) ima devet opština.
LIPA predstavlja oruđe za merenje, ocenjivanje i rangiranje gradova i opština na osnovu izmerenog nivoa učešća građana u odlučivanju i sprovedeno je u okviru projekta Lokalne finansije i uključivanje građana od strane organizacije Transparentnost Srbija i HELVETAS Swiss Intercooperation.
Podržano je više od 140 projekata koje su građani sami predložili tako što su se neformalno udružili oko neke teme. Stepen zainteresovanosti građana za ovaj mehanizam razgradio je predrasude o tome da mogućnost saradnje građana i lokalne samouprave nema potencijal, naglasio je Milić.
Helvetas takođe podržava lokalne samouprave da više uključe građane kod javnih rasprava o budžetu. Na setu obuka i radionica 44 lokalne samouprave su učile kako da proces javnih rasprava o budžetu sprovedu participativno, u kom periodu budžetske godine treba uključiti građane, oko kojih pitanja, da nauče da ne prave jedan javni skup gde će svi pričati generalno, već da građane konsultuju kontinuirano tokom budžetske godine tematski i po grupama.
Milić ističe da su u prethodnoj godini 23 lokalne samouprave napravile napredak na osnovu preporuka koje su im date i to su opštine: Aranđelovac, Bač, Bačka Palanka, Bor, Bojnik, Boljevac, Veliko Gradište, Vrnjačka Banja, Golubac, Žabalj, Zaječar, Ljubovija, Negotin, Nova Varoš, Odžaci, Petrovac na Mlavi, Ražanj, Rekovac, Svilajnac, Sombor, Srbobran, Ćuprija I Užice.
Pomaci su spori, slabo vidljivi, ali ih ima, zaključio je savetnik za dobru upravu u Helvetasu.
