Zbog potreba industrije, elektrifikacije saobraćaja, data centara i digitalizacije, država Srbija razmatra i nuklearnu energiju. Predstavljena je preliminarna tehnička studija koja prvi put sistematizuje uslove, faze i rokove za potencijalni nuklearni program Srbije u mirnodopske svrhe.
Preliminarna tehnička studija o mirnodopskoj primeni nuklearne energije, izrađena u saradnji Ministarstva rudarstva i energetike i konzorcijuma francuskih kompanija predvođenog EDF-om, predstavljena je u Privrednoj komori Srbije.
Studija opisuje kako bi Srbija, korak po korak, mogla da razvija nuklearni program, bez zatvaranja vrata ni konvencionalnim reaktorima ni malim modularnim nuklearnim elektranama.
U fokusu su tri strateške koristi: stabilnost elektroenergetskog sistema, smanjenje zavisnosti od uvoza i dekarbonizacija, uz procenu da rast potrošnje „čiste“ energije teško može da se pokrije bez ozbiljnog razmatranja nuklearne opcije.
Tri faze, 19 infrastrukturnih pitanja
Studija je usklađena sa pristupom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i raspoređuje aktivnosti u tri faze kroz ukupno 19 infrastrukturnih pitanja.
- prva faza se bavi ispitivanjem opravdanosti pre odluke o pokretanju programa,
- druga faza obuhvata odluku o razvoju programa i pripremu za izbor tehnologije, ugovaranje i izgradnju,
- treća faza prati samu izgradnju do sinhronizacije postrojenja sa mrežom.
Okvirni rokovi: od odluke do „struje na mreži“
Kao orijentir, istaknuto je da bi do sredine 2027. trebalo da bude završena izrada studija potrebnih za informisanu odluku Vlade, nakon čega se težište pomera na jačanje institucionalnih, regulatornih i stručnih kapaciteta. Cilj je da do 2032. Srbija bude spremna za izbor tehnologije i ulazak u proces ugovaranja izgradnje, a da se oko 2040. nuklearna elektrana potencijalno nađe na mreži.
U prvoj fazi posebno se naglašavaju: razvoj zakonodavnog i regulatornog okvira i nuklearne sigurnosti, razvoj ljudskih resursa, analiza troškova i izvora finansiranja, strategije javnih nabavki i lanca snabdevanja, kao i procena industrijskih kapaciteta.
Očekuje se da domaća industrija može da dobije ulogu u pojedinim segmentima budućeg programa.
Studija takođe ukazuje na značaj uključivanja zainteresovanih strana i izgradnje podrške javnosti, kao i na potrebu koordinacije kroz nacionalno telo za sprovođenje programa (NEPIO), uz međuresorni pristup.
Izmenama Zakona o energetici u novembru 2024. stavljen van snage Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, čime je ukinut višedecenijski moratorijum.
