O izmenama zakona i novinama za turističke inspektore razgovarali smo sa Verom Božić Trefalt, pomoćnicom ministra turizma zaduženom za turističku inspekciju
Nedavno je Skupština Srbije usvojila dva zakona čime su po prvi put zakonski razdvojene delatnosti ugostiteljstva i turizma. Ovo donosi i promene za turističku inspekciju u čijoj su nadležnosti kako ugostiteljski objekti, tako i turističke agencije. O izmenama zakona i novinama za turističke inspektore za Naše mesto govorila je Vera Božić Trefalt, pomoćnica ministra turizma zadužena za turističku inspekciju.
Prema njenim rečima, osnovni cilj Zakona o turizmu bio je da se putnicima pomogne i olakša kupovina aranžmana, dok je cilj Zakona o ugostiteljstvu bio suzbijanje sive ekonomije, odnosno rada na crno, kao i regulisanje obavljanja poslova domaće radinosti od strane fizičkih lica.
Saradnja s lokalnim samoupravama
Subjekti kontrole turističke inspekcije u oblasti ugostiteljstva su hoteli, kuće, apartmani, seoska turistička domaćinstva. Božić Trefalt ističe ekspanziju izdavanja stanova tzv. „stan na dan” i potrebu da se ova oblast reguliše i uvede u legalne tokove.
„Inspekcija obavlja nadzor izdavanja apartmana, što spada u domaću radinost, zato što ima domaćina, fizičko lice. Postoje apartmani po Beogradu i drugim gradovima gde se izdaju stanovi na dan. Većina koja se bavi ovim poslom do sada se nalazila u sivoj zoni i preći će u legalne tokove tako što je zakonom o porezu na dohotku građana regulisano paušalno oporezivanje tih fizičkih lica koja izdaju stan na dan. Ovi stanovi moraju biti kategorisani. Radi se o objektima do 30 ležajeva, čiji vlasnik je fizičko lice i on je paušalno oporezovan. Očekuje se da će fizička lica tako oporezovana naći interes da se legalno bave izdavanjem stana na dan, jer taj porez neće biti veliki. To je velika novina i sve zemlje su to regulisale”, kaže za Naše mesto pomoćnica ministra.
Stan na dan je postao prilično rasprostranjen biznis poslednjih godina, pre svega u Beogradu, ali i celoj Srbiji. Procena je da se 20-30 odsto stanova zapravo izdaje na ovaj način. Zadatak turističke inspekcije je da ovu delatnost uvede u legalne tokove.
Pitanje domaće radinosti je u nadležnosti jedinica lokalne samouprave koje oni obavljaju kao poverene poslove od strane republičke vlasti. Kako objašnjava Božić Trefalt, tamo gde jedinice lokalne samouprave nisu ovlastile svoje inspektore da se bave poslovima turističke inspekcije, republička inspekcija vrši nadzor.
„U Beogradu ima samo sedam lokalnih inspektora. To je jako malo na ovoliki grad. Kada govorimo o drugim destinacijama kao što su Zlatibor, Kopaonik, Vojvodina i Novi Sad, koji su popularne destinacije, možete da zamislite koliko imaju problema zbog nedostatka inspektora. Sektor turističke inspekcije ima samo 72 turistička inspektora. Od toga jedinice lokalne samouprave su odredile 32 turistička inspektora. To je veoma mali broj i mi stalno razgovaramo sa lokalnim samoupravama i pokušavamo da im ukažemo na potrebu da odrede inspektore ili ovlašćena lica koja će se baviti ovim poslovima u domenu ugostiteljstva. Ovi inspektori iz jedinica lokalne samouprave primenjuju iste zakone i propise kao republički inspektori. Republička turistička inspekcija ima nadzor nad njihovim radom. Bez obzira što plate primaju od jedinica lokalne samouprave, turistički inspektori na lokalu nama podnose izveštaje o stanju u turizmu i ugostiteljstvu na svojim teritorijama”, objašnjava Božić Trefalt.
Naša sagovornica ističe da je vrlo teško sa tim brojem inspektora pokriti celu Srbiju.
„Imamo više organizacionih jedinica, u Nišu, Kraljevu koje pokriva Zlatibor i Kopaonik, Novi Sad i Beograd. Istovremeno, teško je doći do podatka koliko ima nadziranih subjekata u oblasti turizma i ugostiteljstva. Registar turizma još nije sasvim zaživeo i nemamo tačan podatak. Istovremeno imamo mali broj inspektora, a i starosna struktura inspektora je visoka. Mada, ovde je reč o iskusnim ljudima. Takođe i tehnička podrška bi mogla biti bolja, imamo stare automobile koji često idu na popravke, što otežava posao”, kaže ona.
Preventivno delovanje
Pored toga, od Zakona o inspekcijskom nadzoru 2016. godine inspekcije imaju drugačiji pristup inspekcijskom nadzoru.
„Od 2016. godine stupanjem na snagu Zakona o inspekcijskom nadzoru i izmenom Zakona o opštem upravnom postupku došlo je do promene politike u odnosu prema nadziranom subjektu i mi mislimo da je to dobro. Ti novi propisi su usporili i do 20 odsto vršenje inspekcijskog nadzora. Cilj nove politike je da nadzirani subjekti više ne moraju da strahuju od turističkog inspektora, nego smo mi tu da pomognemo da lakše prebrode eventualno nepoznavanje propisa. U ovim propisima, a posebno Zakonu o inspekcijskom nadzoru propagira se preventivni, savetodavni pristup. Kako godine odmiču od njegove primene, taj mekši pristup omogućava subjektima da lakše rade. To je naš cilj”, objašnjava ona.
Pored preventivnog delovanja, novi propisi obavezuju inspektore da obaveste subjekta kada će doći. Nenajavljene posete se obavljaju samo kod neregistrovanih subjekata.
„Turistički inspektor može ući u stan iako je u vlasništvu fizičkog lica, naravno uz nalog suda, ako se u tom stanu nelegalno obavlja delatnost. Ipak, većina nadzora mora da se najavi, jer neko mora da odvoji vreme da bude sa inspektorima. Promena politike prema nadziranim subjektima je dobra i verujem da i naši subjekti to podržavaju. Veoma često idemo u savetodavne posete. Evo, baš povodom stupanja ova dva zakona na snagu, idemo u savetodavne posete po celoj Srbiji i to je već planirano. Upoznajemo subjekte sa novim zakonima, šta su specifičnosti, oni pitaju inspektore ako imaju nedoumice, mogu nam poslati pitanja mejlom. Takvih poseta je od 2016. godine sve više. Jedino savetodavnih poseta nema kod neregistrovanih subjekata. Mi iskustveno znamo gde se oni nalaze”, napominje pomoćnica ministra.
Takođe, nenajavljene posete se obavljaju ukoliko je ugrožen javni interes. To se radi kod ciljanih akcija, kada se recimo subotom i nedeljom kontroliše izdavanje fiskalnih računa. Božić Trefalt kaže da se u ove inspekcije često ide zajedno sa Poreskom inspekcijom.
„Prema Zakonu o inspekcijskom nadzoru potenciraju se zajednički nadzori sa MUP-om, sa Poreskom inspekcijom, Tržišnom, Ekološkom i drugim inspekcijama. Organizujemo se i idemo u nenajavljene inspekcije i prošle godine takvih akcija je bilo dosta. Postoji koordinaciono telo Vlade Republike Srbije i oni nam daju instrukcije kako treba da izgledaju planovi i izveštaji, kako bi svih 41 inspekcija imalo standardizovana dokumenta”, kaže Božić Trefalt.
Ona očekuje da se pravi efekti novih zakona vide kada se uvede centralni informacioni sistem gde će svako fizičko lice koje se bavi domaćom radinošću ili izdavanjem stana na dan morati da prijavi svakog turistu. To je tzv. E-turista. Sistem će biti uvezan, turisti će se prijavljivati onlajn i vlasnicima apartmana će time biti olakšano poslovanje.
„Dakle, u ovom trenutku sektor turističke inspekcije deluje na četiri fronta. Prvo je da idemo u nadzor u skladu sa planom inspekcijskog nadzora za 2019. godinu koji je prihvaćen na sednici koordinacionog tela. Želim da istaknem da je rad našeg sektora potpuno transparentan i to je dobra stvar. Važno je reći da inspektore iz odeljenja Beograd, na primer, mogu da pošaljem da idu u Kraljevo. Ove godine su na primer u inspekciju skijališta išli ljudi iz Beograda, Novog Sada… i to potpuno nezavisno od lokalnih inspektora. Sve je to planski utvrđeno. Mi najavimo lokalnom šefu inspekcije kada dolazi inspekcija iz drugog odeljenja, tako da nema opterećivanja subjekata nepotrebnim inspekcijama”, ističe ona.
Drugi pravac rada turističke inspekcije je E-inspektor koji bi u prvoj fazi trebalo da zaživi do 1. maja. To znači da svi dokumenti budu standardizovani, a ima ih oko 35.
„Od 1. maja ja ću moći jednim klikom da vidim u kojoj fazi je rešenje i to će važiti za sve inspekcije”, ističe ona dodajući da u slučaju redovnog nadzora inspektori imaju kontrolne liste po kojima se nadzirani subjekt prijavljuje (čekira).
„Na osnovu toga se donose rešenja. Pošto su novi propisi doneti moramo da pravimo nove kontrolne liste. Jedna grupa u ministarstvu to radi uz asistenciju inspekcije. Važno je i da se po stupanju na snagu zakona mora doneti sijaset podzakonskih propisa. Za turističku inspekciju je važno da moramo doneti tri osnovna akta. Osnovno je pravilnik o izdavanju turističke licence.
Da bi dobila licencu, agencija mora da ima garanciju putovanja, da bude osigurana na određenu sumu. Takođe je važan pravilnik koji reguliše odnos između turističke agencije organizatora i turističke agencije posrednika. Po zakonu o turizmu biće dve ili tri kategorije turističkih agencija u zavisnosti od broja putnika, u zavisnosti od toga biće određena i visina depozita i garancija putovanja”, objašnjava Božić Trefalt i novine u Zakonu o turizmu.
Depozit i prava putnika
Depozit je novina, ranije nije bio tako iskazan i njegova visina će zavisiti od broja putnika koje vodi agencija. Okidač za donošenje novog zakona bio je veliki broj „pucanja” turističkih agencija prošle godine. Pre svega to se odnosi na agenciju SAB travel koja je u junu otkazala 2.250 ugovora o putovanju.
„Ako se pomnoži sa 2,5 putnika, što je standard, vidite koliko je to puntika pogodilo. Tu su takođe bili i DŽez travel, Milenijum travel, Flaj Flaj. To su agencije koje je garancija putovanja pokrivala i kada putnici mogu da ostvare svoja prava 100 odsto. Međutim, SAB je imao skoro 6.000 putnika koji je trebalo da ostvare svoja prava kod osiguravajućih kuća. Agencija je bila osigurana na 300.000 evra, a 600.000 evra je bila šteta. U tom momentu je počela izrada zakona i ta situacija je proizvela da se uslovi za organizatore turističkih putovanja pooštre. To je izazvalo i određene probleme ove godine, jer nekima je istekla licenca i garancije putovanja, a osiguravajuća društva su podigla cenu polise osiguranja. To je pogodilo najviše male agencije”, napomenula je naša sagovornica, dodajući da će podzakonski propisi biti doneti relativno brzo. Ova sezona biće završena „po starom”, a sledeća turistička sezona startuje po novim propisima.
Uz sve, turistička inspekcija ima i klasičan nadzor, „tako da imamo mnogo posla”, napominje Božić Trefalt.
Ona se osvrće i na prava putnika prilikom kupovine turističkih aranžmana.
„Nema jeftinog aranžmana. Ako imam aranžman od 80 evra za 10 dana, za te pare ne tražim ko zna šta, ali tražim da apartman ili soba budu čisti. Ne zanima me da li su pločice mermerne ili kakve su zavese, ali moraju biti čisti. Krevet ne mora biti bog zna kakav, ali mora biti po standardu i mora biti čist”, objašnjava ona.
Prošle godine broj prijava klijenata turističkih agencija bio je ogroman.
„Samo zbog SAB-a imali smo 2.250 otkazanih ugovora i toliko i prijava. Mi smo taj problem rešili jedinstveno. To je bio ogroman problem, jer je u nekoliko dana trebalo napraviti zapisnik sa podacima o svim putnicima i njihovim aranžmanima i da se to dostavi osiguravajućim kućama, da bi ljudi krenuli sa ostvarivanjem prava. Kada je reč o agenciji Flaj flaj travel, imali smo nekoliko prijava povodom turističkih aranžmana, ali veliki broj prijava zbog prodatih avionskih karata i to smo prosleđivali MUP-u”, napominje ona.
Piše: Miloš Obradović
