U nedelju 16. septembra širom sveta će se obeležiti Svetski dan zaštite ozonskog omotača i 31. godina od potpisivanja Montrealskog protokola (potpisan 1987. godine), kojim se većina država sveta, uključujući i Srbiju, obavezala da smanji upotrebu supstanci koje oštećuju ozonski omotač.
Tema ovogodišnjeg Dana očuvanja ozonskog omotača je „Keep Cool and Carry On: The Montreal Protocol“, i predstavlja poziv da se nastavi sa daljim radom na zaštiti ozonskog omotača i klime pod Montrealskim protokolom. Ova tema u sebi krije dve konotacije – zaštita ozonskog omotača znači i zaštitu klimatskih uslova uopšteno. Takođe, u samoj temi krije se poruka i da je Montrealski protokol jedan „kul“ protokol, na šta upućuje i njegov izvanredan uspeh u prethodnim godinama.
Ozonski omotač štiti nas od velikog dela izuzetno štetnog ultraljubičastog (UV) zračenja Sunca. Supstance koje oštećuju ozonski omotač najzastupljenije su u rashladnim uređajima i aerosolnim raspršivačima (sprejevima), veštačkim đubrivima, čak i aparatima za gašenje požara. Države potpisnice Montrealskog protokola značajno su smanjile korišćenje i ispuštanje štetnih supstanci. Naučne procene potvrđuju da se ozonski omotač obnavlja i da će se do sredine ovog veka vratiti na stanje od pre 1980. godine.
„Ozonska rupa“ prvi put je primećena osamdesetih godina prošlog veka, a utvrđeno je da su uzroci njenog nastanka fizičko-hemijski procesi, u kojima atomi hlora i broma iz freona i halona razgrađuju molekule ozona. Najveća ozonska rupa zabeležena je 17. oktobra 2006. godine iznad Antartika i bila je velika 27,4 kilometara kvadratnih.
Naše mesto
Foto: Pixabay.com
