Pregorele sijalice i istrošene baterije u Srbiji u više od 90 odsto slučajeva završavaju na deponijama i tako zagađuju životnu sredinu.
Put pregorelih sijalica i baterija preko kanti za smeće vodi do deponija, odakle kroz zemljište i podzemne vode mogu pronaći put do lanca ishrane, piše sajt NALED-a.
Manje od 10 odsto baterija i sijalica na godišnjem nivou bude adekvatno zbrinuto. Zbog toga najveći deo ovog opasnog otpada pronađe put do prirode gde oslobađa kadmijum, živu i druge veoma toksične materije.
U Srbiji postoji samo jedan reciklažni centar za sijalice, gde se godišnje preradi oko 100 tona, što je tek pet odsto količine koja se plasira na tržište. Pogon za preradu potrošenih baterija u Srbiji ne postoji. Jedina zemlja u koju se iz Srbije šalju potrošene baterije je Nemačka, gde je tokom 2020. godine poslato svega 17 tona.
Glavni razlozi ovakvog bilansa su nedostatak razvijene i održive sakupljačke mreže, subvencija, adekvatne zakonske regulative i kvalitetnog inspekcijskog nadzora. Kako bi se to promenilo, NALED i Nemačka razvojna saradnja, su u partnerstvu s kompanijama “Božić i sinovi”, “E-reciklaža” i “Udruženjem reciklera Srbije” pokrenuli projekat „Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica”.
– Rešenje za bolje upravljanje baterijama je uvođenje podsticajnih sredstava za uspostavljanje sistema sakupljanja i obezbeđivanje posebnih kontejnera. Takođe, tu je i izvoz ovog otpada jer bi podizanje pogona za reciklažu u ovom trenutku bilo neisplativo, a za kilogram baterija potrebno je četiri evra da bi se pravilno sakupile i tretirale. Kada je reč o sijalicama, država je uvela podsticaje, ali je neophodno sakupljačku mrežu proširiti na lokalne samouprave i omogućiti uvoz otpadnih sijalica iz regiona kako bismo bolje iskoristili kapacitete postojećeg reciklažnog centra koji može da preradi i do 25 miliona sijalica godišnje – izjavila je Sanela Veljkovski, menadžerka projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).
Prema njenim rečima, u cirkularnoj ekonomiji svaki otpad je zapravo resurs za dalju proizvodnju, ali ovaj koncept još nije dovoljno zaživeo kod nas. Baterije i sijalice uspešnije bi se tretirale ukoliko bi postojao razvijeniji sistem sakupljanja za građane u maloprodajnim objektima, obrazovnim i javnim ustanovama. Zato su partneri na projektu pokrenuli pilot akcije i postavili posude za odlaganje na sedam lokacija u institucijama Grada Kragujevca, beogradskoj opštini Stari grad, kao i na 13 fakulteta Univerziteta u Beogradu. Cilj je da se prikaže kako bi model održivog sakupljanja mogao da funkcioniše u praksi, kao i da se poveća stopa reciklaže baterija i sijalica u ovim sredinama za 20 odsto.
