Srbija je najbolje pozicionirana zemlja u regionu po indeksu otvorenih podataka.
Srbija se nalazi na 25. mestu po indeksu otvorenih podataka, a iza nje se nalaze ostale zemlje regiona – Crna Gora, Hrvatska i Bosna i Hercegovina koje su na 29. 31. i 35 mestu i svrstani su u kategoriju „beginner“, dok Severna Makedonija nije učestvovala u izveštaju o samoprocenjivanju.
Ispred Srbije se nalazi jedino Slovenija koja je na 14. mestu kao „fast-tracker“.
Naša zemlja je u 2023. godini ostvarila dodatan napredak, popravivši svoju poziciju u odnosu na prethodnu godinu za dva mesta (2022. je bila na 27. mestu), saopšteno je iz Kancelarije za IT i eUpravu za Portal Naša mesta.
Deveti godišnji izveštaj za 2023. godinu koji meri nivo zrelosti otvorenih podataka širom Evrope beleži napredak postignut od strane članica EU.
Ovogodišnji izveštaj se bazira na samoprocenjivanju koje je popunilo 35 zemalja. Iako ostaje fokusiran na EU, zapravo, ODM 2023 uključuje ne samo 27 članica EU, već i tri zemlje Evropskog slobodnog trgovinskog saveza (EFTA Norveška, Švajcarska, Island) i pet kandidata za članstvo (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija, Ukrajina).
Procena se fokusira na četiri indikatora:
Politike – analizira politike i strategije otvorenih podataka zemalja;
Uticaj – prati ponovno korišćenje otvorenih podataka i njihov uticaj;
Portal – ocenjuje funkcionalnosti nacionalnih portala;
Kvalitet – fokusira se na mehanizme koji osiguravaju kvalitet podataka i metapodataka.
Na osnovu ovih dimenzija, zemlje se ocenjuju i grupišu u četiri različite grupe, od najzrelijih do najmanje zrelih.
U izveštaju za 2022. godinu, Srbija se nalazila na 27. mestu po indeksu otvorenih podataka. Međutim, u 2023. godini, ostvarila je dodatan napredak, popravivši svoju poziciju i dostigavši 25. mesto na listi. Ovaj napredak ukazuje na angažovanje i napore koji su uloženi u poboljšanje pristupa otvorenim podacima u zemlji. Iako još uvek svrstana u grupu „follower“, ova poboljšanja ukazuju na pozitivan trend u razvoju otvorenih podataka u Srbiji. U poređenju sa prethodnom godinom, ovo predstavlja značajan napredak i sugeriše da su mere koje su preduzete dale rezultate, navela je Kancelarija za IT i eUpravu.
Kako dalje unaprediti proces otvaranja podataka
Na pitanje Portala Naša mesta koji su izazovi uočeni u procesu otvaranja podataka, koordinatorka za standardizaciju otvaranja podataka iz Kancelarije za IT i eUpravu Andreja Gluščević je navela da se prepreke ili ograničenja za otvaranje podataka mogu se naći u domenu politike, organizacije, prava, tehničkih uslova ili finansija.
Treba da postoji svest o dostupnosti otvorenih podataka, sa jedne strane, kao i o specifičnim potrebama korisnika otvorenih podataka. Zbog toga je važno da postoji dijalog između onih koji objavljuju podatke i njihovih korisnika na čemu se mora kontinualno raditi, istakla je ona.
Prema njenim navodima, sva ograničenja mogu se grupisati u šest kategorija:
1. Politička ograničenja – donosioci odluka određuju prioritete, inkorporišući koncept otvorenih podataka u svoje planove, a te odluke treba da se operacionalizuju i primene u okviru uprave;
2. Organizaciona ograničenja – iz organizacione perspektive, može se posmatrati kako određena organizacija omogućava ili sputava objavljivanje i upotrebu otvorenih podataka; u pogledu interne strukture, otvaranje podataka treba da postane integralni deo internih procedura; u tom procesu, podela ovlašćenja i odgovornosti je ključna; međutim, organizacioni aspekti uključuju i eksterne elemente, kao što su saradnja i interakcija između različitih aktera zainteresovanih za otvorene podatke;
3. Finansijska ograničenja – za otvaranje podataka potrebni su određeni finansijski resursi; za neke organe vlasti, prelazak na otvorene podatke znači i gubitak izvora prihoda, jer to znači da će mora- ti da prestanu da naplaćuju pristup određenim podacima; i sa strane korisnika, finansijski aspekti mogu biti važni za odluku o korišćenju nekih otvorenih podataka; iako su otvoreni podaci dostupni besplatno, njihova upotreba i izrada aplikacije koja koristi te podatke najčešće zahteva određene investicije;
4. Nedostatak svesti – vrednosti i potencijalne koristi od otvorenih podataka nisu uvek prepoznate ili poznate, kako na strani onih koji treba da ih objave, tako i na strani korisnika; nizak nivo svesti o otvorenim podacima može da dovede do strategije objavljivanja podataka koja ne odgovara potrebama korisnika ili do toga da potencijalni korisnici nisu ni svesni da su neki skupovi podataka dostupni;
5. Pravna ograničenja – pravni okvir pruža osnov za otvaranje podataka; na primer, propisima se može predvideti obaveza otvaranja podataka, kao što je slučaj sa Zakonom o elektronskoj upravi u Srbiji; ali ne postoje kazne za one koji iste nisu objavili pa ih na neki način zakon i oslobađate obaveze.
6.Tehnička ograničenja – tehnički aspekti odnose se na dostupnost otvorenih podataka, infrastrukturu i tehnologije – i za objavljivanje i za korišćenje otvorenih podataka; oni su važni za korisnike, da bi znali šta im je potrebno za preuzimanje podataka, njihovu obradu i upotrebu; rad sa podacima, kako na strani držaoca, tako i na strani korisnika, zahteva određenu ekspertizu i veštine u oblasti IT i obrade podataka, kao i upravljanja podacima.
Viši nivo procesa otvaranja podataka
Da bi se proces otvaranja podataka podigao na viši nivo, Gluščević navodi da je potrebno, kao i do sada, raditi na sledećem:
Edukacija i podizanje svesti: Obuke i kampanje kako bi se javnost, donosioci odluka i zaposleni u javnom sektoru upoznali sa konceptom otvorenih podataka, njihovom vrednošću i potencijalnim koristima.
Regulisanje pravnog okvira: Doneti zakone ili regulative koje obavezuju institucije da objavljuju određene kategorije podataka kao što su podaci visoke vrednosti, kao i propise koji će regulisati sankcije za nedostatak objavljivanja. Ovi zakoni treba da podrže otvaranje podataka kao standardnu praksu u upravi. Takođe, neophodno je uspostavljanje data officer-a na nivou institucija što bi otvorilo prostor za
Usklađivanje interne strukture organizacija: Uvesti politike i procedure unutar organizacija koje podržavaju otvaranje podataka kao integralni deo rada. Ovo uključuje jasnu podelu odgovornosti i ovlašćenja, kao i promovisanje kulture transparentnosti.
Podsticanje saradnje i interakcije: Organizovanje događaja, konferencija i radionice kako bi se podstakla saradnja između različitih aktera zainteresovanih za otvorene podatke, uključujući vladine institucije, privatni sektor, akademsku zajednicu i civilno društvo. Ponovno uspostavljanje radne grupe za otvorene podatke.
Investiranje u infrastrukturu i tehnologiju: Osigurati dovoljno finansijskih resursa za izgradnju i održavanje infrastrukture potrebne za objavljivanje i pristup otvorenim podacima, kao i svest o neophodnosti kreiranja IS koji su open by design. Takođe, dalji razvoj portala za otvorene podatke, promocija i edukacija u radu sa alatima za vizualizaciju podataka.
Kreiranje mehanizama za povratnu informaciju: Postaviti mehanizme za prikupljanje povratnih informacija od korisnika otvorenih podataka kako bi se kontinuirano evaluirala relevantnost i korisnost objavljenih podataka.
Podsticanje inovacija i korišćenja podataka: Kontinuirani rad na promociji otvorenih podataka kroz Izazove otvorenih podataka za razvoj novih proizvoda, usluga ili istraživanja, zaključila je Gluščević.
