Snežana Savić: Srbija je najlepša zemlja

Poznata filmska, televizijska, pozorišna glumica i pevačica, Snežana Savić, rođena je u Velikoj Plani. U Beogradu je završila Fakultet dramskih umetnosti, odsek glume, kao student generacije. Najveću popularnost donele su joj televizijske serije Siniše Pavića – „Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Stižu dolari“… Pesma iz serije „Srećni ljudi“ – „Topolska 18“, u njenom izvođenju postala je evergrin. Njena Koštana smatra se jednom od najbolje ekranizovanih dela Bore Stankovića, u adaptaciji i režiji Slavoljuba Stefanovića Ravasija. Snežana Savić imala je i veoma zapažene uloge u kultnim filmovima koji su obeležili jugoslovensku i srpsku kinematografiju, poput ostvarenja kao što su „Pad Italije“, „Život je lep“, „Žikina dinastija“, „Tesna koža 2“…  Dobitnica je mnogobrojnih nagrada i priznanja.

Šta Vas uvek vraća mestu odakle su zapravo vaši koreni?

Vraćaju me sećanja na moju Veliku Planu, gde sam završila prvi razred osnovne škole. Kasnije su moji roditelji prodali kuću i preselili smo se za Beograd. Bezbrižno detinjstvo mi je prva asocijacija vezana za moj rodni kraj. Kao mala tamo sam živela nadomak božanstvenog vodotornja, ti mirisi, priroda, spokojno odrastanje jeste nešto što ću pamtiti celoga života.

Posebno mesto u Srbiji u koje se uvek i najradije vraćate?

Kao posebno mesto izdvojila bih Vlasinsko jezero, gde i danas rado odlazim, i gde imamo vikendicu. Kao male, sestra i ja smo volele da pijemo vodu sa izvora, kupamo se napolju, jer se ta voda zagrevala. Moglo bi se reći da je to naša porodična oaza mira. Priroda je tamo očaravajuća.

Koliko ste imali prilike da putujete po našoj zemlji?

Dosta sam proputovala zahvaljujući muzici, a i danas je tako sa predstavama koje igramo širom Srbije. Sa putovanja po staroj Jugoslaviji izdvojila bih saranju sa velikim filmskim rediteljem Lordanom Zafranovićem i saradnju na filmu „Pad Italije“. Snimali smo ga u Zadru i na predivnom ostrvu Šolta. Ni posle toliko godina od te neverovatne saradnje, sećanja ne blede. To su neka druga vremena, gde se prema glumcima odnosilo sa jednim neverovatnim poštovanjem.

Nije vam strano da otputujete i van granica naše zemlje, šta je to što biste primenili i u našoj sredini, a videli ste u inostranstvu?

U Srbiji bih volela da vidim red, rad i disciplinu. To mi mnogo nedostaje. Tempo je ovde ubrzan, pa se često prilično haotično živi i radi. Mislim da bismo po disciplini mogli da se ugledamo, na primer, na jednu Švajcarsku. Inače, smatram da je Srbija najlepša zemlja na planeti.

A šta je ono šta biste svakako pokazali strancima u Srbiji?

Kao nacija možemo da se podičimo prirodom, kulturom. Neizostavna su pozorišta, naša božanstvena opera, muzeji, kulturno nasleđe, svakako su nešto čime se možemo pohvaliti ljudima iz inostranstva koji ovde borave .

Neko posebno iskustvo koje pamtite sa putovanja?

Putujemo dosta po Srbiji, lepo se družimo. Ljudi se na taj način zbližavaju. Mi se zaista svi veoma poštujemo i volimo, i samo tako možemo da funkcionišemo kroz rad i uzajamno davanje. Ta energija se oseća. Zahvaljujući muzici koju neizmerno volim i cenim, i pesmama koje sam kroz svoju karijeru otpevala, putovala sam dosta i van granica naše zemlje. Anegdota je bilo raznih, recimo simpatično je kako nas ljudi dočekuju u raznim gradovima. Gostoprimstvo je najjači utisak, jer mi živimo od publike koja nas voli i na koju nikako ne smemo zaboraviti.

Piše: Jelena Sušić