Povodom 17. oktobra, Međunarodnog dana nematerijalnog kulturnog nasleđa, Beograd stavlja fokus na digitalna rešenja: VR iskustvo koje prikazuje korake ručne izrade stakla ima cilj da podstakne lokalnu kreativnu ekonomiju i očuva tradicionalne zanate.
Digitalizacija postaje presudan način da se sačuva živa tradicija ručne izrade stakla u Srbiji, koja nakon više od jednog veka polako zamire. U toku je izrada VR naočara koje korak-po-korak približavaju postupke ručne izrade stakla, sa jasnim ciljem: da se ojača kreativna ekonomija na lokalnom nivou i doprinese dugoročnom očuvanju umetničkih zanata i tradicionalnih znanja. Ovakav format je prilagođen kulturnim centrima, muzejima, školama i turističkim info-tačkama gradova i opština.
UNESCO okvir i domaća tradicija
Ručna proizvodnja stakla od 2023. godine upisana je na UNESCO listu nematerijalne baštine kao transnacionalni element, na inicijativu Francuske, Češke, Španije, Finske i Mađarske. Srbija takođe neguje znanja, veštine i tehnike ručne proizvodnje stakla, među kojima su i graviranje, šlifovanje, oslikavanje, ečovanje i brušenje, upisane na Reprezentativnu UNESCO listu.
Kreativna ekonomija i održivost nasleđa
Mnogim elementima sa UNESCO liste preti visok rizik od nestajanja. Zato je važno sagledati perspektive povezivanja nematerijalnog nasleđa i kreativne ekonomije u regionu Zapadnog Balkana kao nove simbioze koja može doprineti održivosti. Na konferenciji „Kreativna ekonomija i nematerijalno kulturno nasleđe“, održanoj danas u Beogradu povodom međunarodnog obeležavanja, istaknuto je da staklarski ateljei mogu biti laboratorije cirkularne kreativne ekonomije: mesta koja razvijaju nove staklene materijale i ravnopravno sarađuju sa industrijama koje su najveći potrošači stakla (farmacija, kozmetika, elektronika, ambalaža, prehrambena industrija) i koje su obavezne da recikliraju stakleni otpad. Tako se spajaju znanja i prakse predaka sa savremenim umetničkim inovacijama, stvarajući dodatnu vrednost i za nasleđe i za industriju.
„Cirkularno staklo“: evropske priče koje inspirišu
Na događaju je predstavljena specijalna edicija „Cirkularno staklo“, nastala u okviru projekta „Glassmaking Tradition meets Innovation“ uz podršku Evropske unije. Edicija donosi više od 20 razgovora sa evropskim umetnicima u staklu i kreativnim preduzetnicima koji svoje proizvode stvaraju od post-potrošačkog i vintidž stakla, ukazujući kako umetnici mogu doprineti očuvanju nasleđa i jačanju klimatske otpornosti praksi.
Posebno se izdvaja priča o Pernille Bülow, jednoj od vodećih figura cirkularnog staklarstva: njena dva ateljea na danskom ostrvu Bornholm godišnje recikliraju do 200 tona stakla. Linija proizvoda ReUse izrađena je od recikliranih borosilikatnih epruveta iz kompanije Novo Nordisk koje nisu ušle u upotrebu; potražnja je bila tolika da je prerasla u samostalan brend.
Edicija beleži i primer biofilnog pristupa dizajnu stakla kroz saradnju Eden Project-a (moderne botaničke bašte u Kornvolu) i studija LSA International iz Londona. Kolekcija od 24 dela, često nazvana „kraljica biofilnog stakla“, oblikovana je prema principima biofilnog dizajna – ideji da ljudi imaju urođenu potrebu za povezivanjem s prirodom – koju reciklirani stakleni predmeti na upečatljiv način susreću.
Zašto je 17. oktobar važan
Međunarodni dan nematerijalnog kulturnog nasleđa ustanovio je UNESCO kako bi skrenuo pažnju na probleme sa kojima se suočava živo nasleđe i njegovi nosioci: nedostatak sredstava, klimatske promene, otežan prenos znanja i konflikti. Digitalizacija – od VR iskustava do digitalnih arhiva – nudi konkretne mehanizme da se ovi izazovi preduprede i da se nasleđe prenese novim generacijama.
Uvođenje VR tehnologije u prezentaciju ručne izrade stakla predstavlja priliku za gradove i opštine u Srbiji da osnaže kulturne programe, razviju turizam i podrže lokalne preduzetnike. Time se čuva nasleđe, ali i otvaraju nova tržišta i radna mesta u okviru cirkularne i kreativne ekonomije.
