Republički geodetski zavod (RGZ) saopštio je da je utvrdio da je određeni broj javnih beležnika, zbog neprofesionalnog postupanja, oštetio više od 50.000 građana kojima je obustavljen zahtev za upis u katastar.
Javnobeležnička komora Srbije negira tvrdnje RGZ.
Zbog neurednosti dostavljenih zahteva i nezakonitosti u obradi predmeta od strane jednog broja javnih beležnika, RGZ je u protkelom periodu morao da obustavi 23.924 zahteva koji su katastru upućeni iz notarskih kancelarija.
Zbog utvrđenih nepravilnosti u radu pojedinih javnih beležnika Republički geodetski zavod je primoran da uputi apel građanima da provere kvalitet rada javnih beležnika koji su nadležni za njihovu teritoriju i izaberu one notarske kancelarije koje ostvaruju bolje rezultate.
Proveru rada javnih beležnika građani mogu izvršiti na sajtu RGZ, dodaje se u saopštenju.
U saopštenju se dodaje i da je RGZ već uputio primedbe Ministarstvu pravde i Javnobeležničkoj komori, koja je u obavezi da pokreće postupke protiv onih javnih beležnika koji rade suprotno zakonima i propisima.
Javnobeležnička komora negira tvrdnje RGZ
Javnobeležnička komora Srbije odbacila je navode Republičkog geodetskog zavoda da su građanima obustavljeni brojni zahtevi za upis u katastar zbog navodnog nezakonitog postupanja javnih beležnika i ističe da se „ponosi rezultatima rada“ javnih beležnika u pogledu primene Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova.
U saopštenju, Komora je ukazala da su prema zvaničnoj statistici objavljenoj na portalu RGZ, od 1. jula 2018. i početka primene Zakona do 1. septembra ove godine javni beležnici poslali 545.866 zahteva za upis u katastar, od kojih je 528.920 rešeno bez ikakvih primedbi.
Statistika RGZ navodi podatak da je u tom periodu obustavljeno 16.946 zahteva za upis u katastar, što se, kako navodi Komora, drastično razlikuje od broja koji je saopštio RGZ – 23.924 obustavljenih zahteva.
Komora je napomenula da su zahtevi za upis u katastar pretežno obustavljani zbog toga što su pojedine službe za katastar nepokretnosti pogrešno primenjivale propise, kao i zbog ogromnog broja prethodno nerešenih zahteva kada je službama najlakše da obustave postupak.
Javnobeležnička komora navela je da se zbog toga obraćala RGZ, sa željom da se određeni problemi u primeni propisa reše zajednički, izrazivši žaljenje što u RGZ „nije bilo volje da se ti problem reše na profesionalan način, uz obostrano uvažavanje“.
Ministarstvo: RGZ građane dovodi u zabludu, remeti pravnu sigurnost
Ministarka pravde Nela Кuburović Кisić uputila je, povodom optužbi Republičkog geodetskog zavoda na račun javnih beležnika, dopis Vladi Srbije u kojem ukazuje da RGZ time duboko remeti pravnu sigurnost, a građane i privredu dovodi u zabludu.
Ministarstvo pravde smatra potpuno nedopustivim navode RGZ da su izvodi iz lista nepokretnosti koje izdaju javni beležnici „plagirani“, „u potpunoj suprotnosti sa zakonom“, da predstavljaju „direktnu krađu proizvoda RGZ“, kao i da se građani i privreda „u navedene izvode ne mogu pouzdati“ i da treba da ih „pribavljaju kod registrovanih geodetskih organizacija“, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo pravde je ocenilo da su ovakva istupanja očigledan pokušaj dezavuisanja javnosti sa ciljem skretanja pažnje sa sopstvenih upitnih rezultata rada.
„Budući da RGZ tvrdi da izvodi koje javni beležnici izdaju sadrže podatke koji nisu sastavni deo izvoda iz lista nepokretnosti, poput naznake da se izdaju u okviru Pravosudnog informacionog sistema, Ministarstvo pravde ukazuje da je to neophodno zato što je ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa odgovorno za verodostojnost i garanciju prikaza preuzetih podataka“, navodi se.
To je propisano Uredbom o uslovima izdavanja izvoda iz lista nepokretnosti i lista voda iz Geodetskog katastarskog informacionoig sistema od strane javnog beležnika i geodetskih organizacija, donetom krajem juna 2020. godine.
Tim aktom je propisano, dodaje ministarstvo, da su ostali elementi izvoda iz lista nepokretnosti, a koji se razlikuju od izvoda RGZ – ime i prezime lica koje je pristupilo podacima, propisi na osnovu kojih se podacima pristupa i na osnovu kojih se podaci izdaju, što predstavlja dodatne elemente pravne i informatičke sigurnosti, koje je Ministarstvo pravde u ovom slučaju preuzelo.
Ministarstvo pravde ukazuje da se u izvodima bez izuzetka navodi da je izvor podataka RGZ, a da podaci o nepokretnosti nemaju nikakve sadržinske razlike.
Povodom primedbi da postoje nepreciznosti u izdavanju izvoda iz lista nepokretnosti od strane javnih beležnika, Ministarstvo pravde je navelo da će prikaz ovih podataka precizirati u što kraćem roku.
