Niz usvojenih, izmenjenih i dopunjenih zakona, kao i dobra praksa u privatnom sektoru omogućila je državnim službenicima koji dobro rade svoj posao da napreduju u karijeri na osnovu pokazanih kompetencija.
Uvođenje kompetencija, karijerni razvoj i novi oblici stručnog usavršavanja zaposlenih, deo su reforme javne uprave u Srbiji, koje bi trebalo da motiviše zaposlene i poboljša kvalitet rada javne uprave, i to sve po meri gradjana i privrede.
Sistem vrednovanja
Sistem vrednovanja radne uspešnosti državnih službenika još se od prošle ogidne zasniva na kompetencijama i to u cilj novog sistema, kažu u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i dodaju da to utiče na ispunjenje utvrđenih godišnjih planova rada državnih organa, ali i na povećanje kvaliteta rada državnih službenika.
Jasni su i kriterijumi vrednovanja. Osim ispunjenja godišnjih ciljeva u njihovom radu, pratiće se i učestalost ispoljavanja poželjnih ponašanja.
– Da li on izvršava zadatke u predvidjenim rokovima, na koji način prikuplja i koristi informacije i kasnije ih prikazuje u svom radu, kako organizuje sopstveni rad i da li preuzima odgovornost za njega, da li je brz, efikasan i metodičan u radu, kakav odnos ima prema kolegama, kakav je odnos sa strankama i gradjanima u njegovom radu – kazala je Ivana Savićević iz tog ministarstva za N1.
Šta predviđa Zakon?
Zakon predviđa da službenici mogu da napreduju ukoliko najmanje dva puta uzastopno prevaziđu očekivanja u svom radu, ili u periodu od pet godina uzastopno rade pokažu očekivane rezultate. Međutim, kadrovima ne upravlja zakon, nego rukovodioci na svim nivoima, zbog čega su očekivanja od rukovodećeg kadra najveća, objašnjava pomoćnica ministra.
– Ovakva vrsta karijernog napredovanja treba da omogući da najsposobniji i najstručniji državni službenici jednog dana dodju do najoodgovornijih poslova u državnoj upravi, odnosno, da budu prvi koji mogu da budu postavljeni na odgovornija radna mesta – na položaju, kao što su pomoćnici ministara, direktori ili zamenici direktora organa u sastavu ili rukovodioci – smatra Savićević.
Velika podrška pružena je i lokalnim samoupravama za razvoj sistema stručnog usavršavanja kroz principe Saveta Evrope za dobro upravljanje.
– Jedan od efekata za koje se nadamo da će da uslede, nakon što se primene ovi opštinski paketi podrške je taj da ljudi osete da su odgovori i reakcije uprave više prilagođeni datoj lokalnoj sredini, da osete da opštinske vlasti više slušaju šta su potrebe građana na terenu, ali i da se osete da opštinski službenici polako preuzimaju odgovornost, da se osećaju dovoljno osnaženim za samostalnije donošenje odluka i da ih donose brzo i pravovremeno, kako bi građani imali neophodnu uslug – izjavio je Tobias Flesenkemper, šef misije Saveta Evrope u Beogradu za N1.
Cilj projekta
Sistem stručnog usavršavanja ušao je u novu fazu osnivanjem Nacionalne akademije za javnu upravu.
Podrška ove akademije u profesionalnom razvoju javne uprave najnoviji je projekat podrške Evropske unije.
Cilj projekta je da doprinese uspostavljanju efikasnije, inkluzivnije i odgovornije javne uprave u Srbiji.
