Prepolovljena je berzanska, veleprodajna cena struje. To ne utiče na cenu struje za domaćinstva, ali na jeftiniju struju mogu da računaju fabrike, kompanije i ustanove koje na komercijalnoj osnovi kupuju od trgovaca.
– Ugovori, bar što se tiče električne enrgije, sklapaju se krajem godine, u ovom periodu za sledeću godinu. I tu postoji jedan prostor u kojem bi privrednici mogli, udružujući se, formirajući veće grupe na neki način, da naspram onih koji im obezbeđuju električnu energiju postignu bolje uslove – napominje Miroslav Lutovac, savetnik za energetiku PKS-a.
Zbog usporavanja privrede, potrošnja struje je u martu i aprilu u Evropi pala čak 15%, da bi se sa popuštanjem mera do avgusta, taj pad sveo na pet procenata.
– U Srbiji je totalno drugačija situacija, došlo je do pada potrošnje od dva do tri posto prevashodno zbog strukture naše industrije, ali se povećala zato u sektoru domaćinstva – ističe Dejan Stojičevski s berze SEEPEX.
Analize pokazuju da je kovid 19 ubrzao energetsku tranziciju. Struka tvrdi – planirano sedmogodišnje smanjenje proizvodnje struje iz termoelektrana i povećanje iz obnovljivih izvora, desilo se u nekoliko proteklih meseci.
– Prvi put smo povezali energetiku i zdravlje, to je prosto fenomenološki interesantno. Znate, energetika je jako vezana za zdravlje, ali ovakvu implicitnu vezanost nismo do sada imali. To je dobra vest i za Srbiju i mislim da će kompletna atmosfera u energetskom sektoru, donosioca odluka, ići u smeru toga da obnovljivi izvori sve više i više dobijaju pravo građanstva da potiskujemo ove koji emituju CO2 – ukazuje Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Ipak, dalje kretanje proizvodnje, potrošnje i cene energenata teško je predvideti, jer niko ne zna do kada će pandemija trajati.
