Na današnji dan pre osamdeset godina bačena je atomska bomba na Hirošimu. Taj čin uneo je razornu moć novog oružja u svet i zauvek promenio tok Drugog svetskog rata.
Atomska bomba, bačena 6. avgusta 1945. godine u 8:15 po lokalnom vremenu, izazvala je do tada neviđeno razaranje. Odmah je poginulo oko 78.000 ljudi, dok je do 1950. godine, prema japanskim podacima, ukupno 250.000 stanovnika umrlo od posledica bombardovanja.
Razorna moć oružja ubrzala je kraj rata – tri dana kasnije bomba je bačena i na Nagasaki, a Japan je 15. avgusta objavio kapitulaciju, potpisanu 2. septembra. Tragedije Hirošime i Nagasakija postale su simbol užasa nuklearnog oružja i opomena za buduće generacije.
Put do nuklearnog oružja
Projekat „Menhetn“, kojim su Sjedinjene Države razvile atomsku bombu, započet je krajem 1941. godine, uz ulaganja koja su danas procenjena na 27 milijardi dolara. Prvo testiranje izvedeno je 16. jula 1945. u pustinji Novog Meksika, a avion „Enola Gej“ bacio je bombu na Hirošimu sa visine od 9.400 metara.
Eksplozija je uništila 69% zgrada u Hirošimi, a vatra zahvatila površinu od 11 km². Oko 90% poginulih bili su civili. Radijus potpunog uništenja bio je 1,6 km, dok su posledice radijacije decenijama kasnije odnosile živote preživelih.
Iako je upotreba atomskog oružja ubrzala kraj rata, moralne dileme i posledice koje su usledile ostale su predmet rasprava do danas. Hirošima i Nagasaki postali su simboli mira i upozorenje na destruktivnu moć nuklearnog naoružanja.
