Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj objavila je demo verziju prvog onlajn registra neporeskih dažbina. Registar je obuhvatio više od 2.000 neporeskih dažbina (takse i naknade za korišćenje javnih dobara) sa republičkog, lokalnog i pokrajinskog nivoa.
Kako je saopšteno iz NALED-a, to je najsveobuhvatnija evidencija obaveza koje gradjani i privreda imaju prema državi mimo poreza.
Inače, takse, naknade i druge dažbine propisane su kroz više od 500 zakona i podzakonskih akata.
Cilj uvođenja registra je praktična korist jer bi građani i privreda na jednom mestu imali jasan uvid šta plaćaju, kojoj instituciji i u koju svrhu. Takođe, znali bi iznose dažbina, brojeve računa za uplatu i dobili druge korisne informacije, a do kojih danas teško dolaze.
Registar kao dobar alat za građane i privredu
Organi i institucije koji propisuju neporesku dažbinu bi bili zaduženi za inicijalni unos i kasnije izmene bilo kog elementa dažbine, što bi obezbedilo punu ažurnost registra, dok bi Ministarstvo finansija imalo kontrolnu funkciju.
– Verujem da smo napravili dobru osnovu na kojoj možemo dalje da radimo i rezultat bi trebalo da bude novi zakonski okvir u ovoj oblasti. To znači i veliku odgovornost Ministarstva finansija da registar bude funkcionalan i dobar alat za građane, privredu i ministarstvo, izjavila je državna sekretarka Ministarstva finansija Slavica Savičić.
Netransparentnost neporeskih dažbina je ključni problem
Registar bi funkcionisao uz poštovanje principa da nijedna neporeska dažbina, propisana zakonom ili podzakonskim aktom, ne može da bude naplaćena ako nije uneta u registar.
Direktorka korporativnih poslova u KPMG Milica Bisić istakla je da je netransparentnost neporeskih dažbina ključni problem koji treba rešiti, kao i pitanje parafiskalnih nameta.
– Osim što ih je teško prebrojati i nije izvesno šta sve treba da se plati i kome, problem s neporeskim nametima je i to što je nepoznato koliko ukupno koštaju gradjane i privredu. Tokom projekta smo popisali čak 1.200 dažbina na republičkom nivou za koje je u jednoj godini naplaćeno oko 160 milijardi dinara. Iako su takse najbrojnije i čine dve trećine ukupnog broja nameta na republičkom nivou, najviše novca je izdvojeno za dažbine koje su po svojoj prirodi porezi, čak 62 milijarde, kao i za naknade – 56,5 milijardi – dok su takse bile najmanje izdašne, rekla je Bisić.
Kako se ističe u saopštenju, takse imaju još manji značaj za gradove i opštine jer u proseku donose svega 0,2 odsto prihoda lokalnih budžeta, a predstavljaju veliko administrativno opterećenje kako za građane i privredu tako i za same lokalne samouprave.
– Zato je drugo važno postignuće projekta izrada modela po kojem bi sve lokalne samouprave uskladile nazive taksa koje naplaćuju i grupisale ih u odgovarajuće oblasti. Osim što bi lakše upravljali naplatom, gradovi i opštine bi olakšali život privrednicima, naročito onim koji posluju u više opština, dodaje se u saopštenju.
Registar je predstavljen 14.12. na završnoj konferenciji „Projekta za reformu neporeskih prihoda“, a kreirali su ga Partner Solutions, KPMG, NALED i Institut Mihajlo Pupin, uz podršku USAID-a.
