Budućnost zemalja Zapadnog Balkana je u umrežavanju i jedinstvenom energetskom tržištu, rečeno je na onlajn konferenciji „Zelena ekonomija regiona“ u organizaciji Adria media grupe održane početkom juna.
Srbija ima visok stepen proizvodnje ukupne energije, što je čini daleko manje energetski zavisnom, ali da činjenica da se dve trećine električne energije proizvodi iz uglja nameće nekoliko prioriteta, među kojima je posebno važno učiniti proizvodnju ekološki odgovornijom i omogućiti veću zastupljenost obnovljivih izvora energije, rekao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
On je dodao da se u proteklom periodu mnogo radilo na tome da se proizvodnja električne energije iz uglja učini ekološki odgovornijom, pa je tako uloženo gotovo 400 miliona evra u različite ekološke projekte u termosektoru.
Antić je istakao da je Srbija 2018. i 2019. bila apsolutni lider u regionu sa novim projektima, što se pre svega odnosi na vetroparkove i da je u planu da se sa time nastavi u narednom periodu.
U cilju postizanja obnovljivih izvora energije „Zeleni plan“ iz perspektive Vlade Hrvatske dočekan sa velikim odobravanjem rekao je ministar zaštite okoliša i energetike Hrvatske Tomislav Chorić.
Generalni direktor Ekonomskog instituta u Beogradu Dragan Šagovnović kaže da je uz svu orjentaciju da se sve više ide na energiju iz obnovljivih izvora, u mnogim zemljama sigurnost snabdevanja opredeljena iz konvencionalnih izvora i istakao da svaka zemlja mora poći od svojih resursa, i tome prilagoditi ritam tranzicije ka zelenoj energijii.
Šefica regionalne kancelarije Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Dubravka Negre rekla je da sada EIB 30 odsto finansiranja namenjuje borbi protiv klimatskih promena i da želi da to poveća na 50 odsto od 2025. godine.
Ona je navela da se EIB obavezala da mobiliše najmanje 100 milijardi evra do 2027. godine kao podršku zemljama da se priključe ekološkoj tranziciji.
Ambasador Republike Nemačke u Srbiji Tomas Šib upozorio je da pandemija korona virusa, koja je zahvatila ceo svet, ipak nije najveći izazov za bezbednost i opsanost za planetu, već je to globalno zagrevanje koje izaziva klimatske promene, zbog čega je, kako je dodao, neophodan prelazak na obnovljive izvore energije.
Direktor Energetske zajednice Janez Kopač naveo je da je sekretarijat ove institucije pokrenuo ideju o postepenoj integraciji energetskog sektora što se tiče ugljen-dioksida sa EU, da bi ta tranzicija mogla da traje 10 do 15 godina, ali bi trebalo da počne već sada.
Na drugom panelu na konferenciji Aleksandar Macura, direktor programa RES fondacije, govorio je o pametnim grdovima ističući da se u njih mogu svrstati oni koji obezbeđuju optimalne uslove za život tako da ne ugrožavaju budući razvoj, a što podrazumeva ne samo načine na koji trošimo energiju već i puno planiranja.
Generalni direktor „Schneider Electric Srbija i Crna Gora“ Ksenija Karić smatra da je opšti trend u svetu da se kompanije okreću ka obnovljivim izvorima.
Direktor kompanije Siemens Energy Beograd Petar Šainović, ukazao je da je Srbija dosta uradila u poslednje vreme kada je u pitanju energetska efikasnost i naveo primer površinskih kopova u EPS, koji ne zaostaju za istim takvim kopovima u svetu, koji su modernizovali sva svoja postrojenja.
Rukovodilac programa „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ GIZ Milica Vukadinović rekla je da je na početku rada na tom programu bilo teško podići svest građanima i donosiocima odluka koliko je važno korišćenje biomase za grejanje u lokalnim samoupravama.
Navodi da je Giz 2017. uspešno sa gradom Pirotom uspostavio prelazak na korišćenje biomase u četiri škole i da su ta iskustva bila interesantna i druge lokalne samouprave koje su iskazale interesovanje za to.
