Održan panel „Otvoreni podaci za građanski aktivizam u ekologiji“

Panel „Otvoreni podaci za građanski aktivizam u ekologiji“ održan je danas uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške, objavljeno je na sajtu Grada Beograda.

Na skupu su učestvovali Ivana Vilotijević, sekretarka za zaštitu životne sredine, Siniša Mitrović, predstavnik Privredne komore, Nebojša Redžić, načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine i Ana Petrović Vukićević, savetnica Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Svest građana ključna u zaštiti životne sredine

Ivana Vilotijević je na panelu naglasila da se bez svesti građana i institucija ne može doći do zaštite životne sredine.

– Sekretarijat sprovodi sve svoje obaveze koje su u vezi sa zaštitom životne sredine. Ekologija nikada nije bilo političko pitanje. Naš problem je što ne možemo da utičemo na pojedinca, na to gde će da baci đubre, gde će da istovari kamion ili kako će da sagradi septičku jamu. Lična odgovornost je najvažnija i svi imamo obavezu da poštujemo zakone životne sredine, rekla je Vilotijević.

Prema njenim rečima, mnogi građani tokom prošle godine se nisu odazvali na konkurs koji je Grad Beograd namenio za kupovinu novih bicikala, te je od 10 izdvojenih miliona čak 7,2 miliona vraćeno u budžet.

Kako je dodala, sve potrebne informacije o životnoj sredini građani mogu naći na sajtu Grada Beograda.

– Kada se setimo požara u Vinči, Sekretarijat je dva puta dnevno davao informacije koje su bile potpuno transparentne građanima. Svaki podatak i informacija, koji su bitni, jasno stoje na sajtu Grada Beograda. Ulaskom na Beoeko može se dobiti i podatak o indeksu kvaliteta vazduha kao vid instrukcije za rizične grupe kako da se u datom momentu ponašaju, zaključila je Vilotijević.

Digitalizacijom do rešenja problema

Siniša Mitrovića iz Privredne komore Srbije je rekao da u Srbiji treba ozbiljno preispitati način informisanja javnosti o ekološkim problemima. On se osvrnuo na primer jedne beogradske opštine u kojoj je organizovan maraton, iako je tog dana zabeleženo alarmantno aerozagađenje.

– Digitalizacija može da doprinese rešavanju tih problema, njom moramo da rešavamo probleme građana, naglasio je.

Registar velikih ložišta

Načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine Nebojša Redžić je rekao da je Srbiji neophodan registar velikih ložišta, kako bi bili poznati svi emiteri zagađenja koji imaju više od jednog megavata instalisane snage u svojim proizvodnim pogonima.

– Evropa taj registar ima već par godina, a kod nas bi sa njegovom izradom trebalo da se krene naredne godine“, naveo je on.

Informacije od javnog značaja

Ključnu ulogu u dobijanju podataka o zagađenju često imaju zahtevi za informacijama od javnog značaja. Međutim, tu se javljaju određeni problemi koji usporavaju njihovo dobijanje.

Te probleme prave i državne institucije od kojih se traže takve informacije, kao i oni koji te informacije od njih zahtevaju, podsetila je savetnica Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Ana Petrović Vukićević.

Ona je dodala da sredinom februara počinje primena novog zakona o informacijama od javnog značaja koji će doprineti tome da se spreči zloupotreba procesa traženja informacije od javnog značaja.

Forum „Otvoreni podaci za građanski aktivizam u ekologiji“ organizovale su Zemlja znanja i Nova ekonomija.