Ovaj pravni akt uvodi brojne novine koje bi trebalo da poboljšaju kontrolu državnih kupovina u značajnoj meri, kao i da ih usklade i približe sa regulativama Evropske unije
Novi Zakon o javnim nabavkama usvojen je u Narodnoj skupštini Republike Srbije i objavljen u Službenom glasniku RS br 91/2019 od 24. decembra 2019. godine, ali je primena Zakona zbog brojnih izmena i dopuna odložena do 1. jula 2020. godine kada je počeo da se primenjuje u svom punom kapacitetu. Pojedine odredbe novog zakona stupile su na snagu 1. 3. 2020. i odnose se na registar ponuđača tj. uslove upisa i brisanja iz registra ponuđača. S tim u vezi Agencija za privredne registre na svojoj internet stranici objavila je Obaveštenje i uputstvo registrovanim ponuđačima o obavezi usklađivanja sa novim Zakonom o javnim nabavkama, koja se odnose na pravna lica. Takođe, pojedine odrebe novog zakona stupiće na snagu onog dana kada Srbija postane članica Evropske unije.
Pragovi i neprimenjivanje
Značaj ovih izmena dolazi naročito do izražaja ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da je vrednost javnih nabavki u 2019. godini, prema podacima Udruženja ponuđača, premašila iznos od 440 milijari dinara, od čega su najveći naručioci bili republička javna preduzeća (128 milijardi dinara), zdravstvene i socijalne ustanove (90 milijardi dinara), lokalne samuprave (65 milijardi dinara) i organi državne uprave (63 milijardi dinara).
S obzirom na to da je EU prošle godine registrovala nepravilnosti u vrednosti od 3 miliona dolara kod nabavki gde su naručioci bile lokalne samouprave, te da je to već uobičajena pojava svih ovih godina, nema sumnje da novi zakon, pre svega povećavanjem transparentnosti i konkurentnosti kod nabavki ima intenciju da stane na put mogućnostima korupcije i potencijalnim zlouptrebama.
Jedna od novina novog zakona su „pragovi“ do kojih se zakon ne primenjuje, odnosno od kojih se primenjuje, tako da čl. 27 propisuje da se odredbe ovog zakona, između ostalog, NE primenjuju na: 1) Nabavku dobara, usluga i sprovođenje konkursa za dizajn, čija je procenjena vrednost manja od 1.000.000 dinara i nabavku radova čija je procenjena vrednost manja od 3.000.000 dinara; 2) Nabavku dobara, usluga i sprovođenje konkursa za dizajn čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara, za potrebe diplomatskih misija, diplomatsko– konzularnih predstavništava i obavljanje drugih aktivnosti RS u inostranstvu, kao i na nabavku radova za potrebe čija je procenjena vrednost manja od 650.000.000 dinara; 3) Nabavku društvenih i drugih posebnih usluga iz člana 75. ovog zakona čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac, odnosno manja od 20.000.000 dinara kada nabavku sprovodi sektorski naručilac.
Sa druge strane, naručilac je dužan da primenjuje odredbe ovog zakona na nabavku radova, dobara, usluga i sprovođenje konkursa za dizajn čija je procenjena vrednost jednaka ili veća od pragova navedenih u članu 27. ovog zakona.
Zakon uvodi i novinu koja se odnosi na takozvane „evropske pragove“ čije vrednosti objavljuje Evropska komisija u Službenom listu Evropske unije, a ministarstvo nadležno za poslove finansija objavljuje vrednosti tih pragova u dinarima u Službenom glasniku RS i na svojoj internet stranici, sve dok Srbija ne pristupi EU kada će početi da ih utvrđuje Evropska komisija i objavljuje u Službenom listu Evropske unije.
Vrste postupaka
Novi Portal javnih nabavki sada ima značajniju funkciju osim običnog servisa za ponuđače i naručioce, jer je upravo on taj koji treba da obezbedi veću transparentost u postupku javnih nabavki. Naime, od sada se sva komunikacija i razmena podataka u postupcima nabavki mora sprovoditi preko Portala. Time će, pored osnovne svrhe – objavljivanja uslova javne nabavke, biti omogućeno elektronsko podnošenje ponuda, postavljanje pitanja naručiocu, podnošenje zahteva za zaštitu prava, elektronsko otvaranje ponuda i uvid u dokumentaciju.
Tako će pregled po pravilu obimne dokumentacije biti jednostavniji i lakši, čime se transparentnost postupka podiže na viši nivo. Dodatne prednosti su i standardizacija postupaka što znači da će naručioci na ujednačen način sprovoditi nabavke, a sami postupci će biti znatno ekonomičniji jer je korišćenje Portala i svih njegovih fukncionalnosti besplatno.
Komunikacija naručioca i privrednih subjekata u postupku javne nabavke izuzetno može biti i usmena, ako se ta komunikacija ne odnosi na bitne elemente postupka javne nabavke i ako ovim zakonom nije drugačije propisano, pod uslovom da je njena sadržina na odgovarajući način dokumentovana (beleške, zapisnici, audio snimci…).
Među novinama u Zakonu svakako se ističe ukidanje obaveze sprovođenja nabavki za dobra i usluge do milion dinara i za radove u vrednosti do tri miliona dinara a takođe se uvode i novi kriterijumi za dodelu ugovora u postupku javne nabavke (ugovor se dodeljuje ekonomski najpovoljnijoj ponudi na osnovu cene ili troškova primenom pristupka troškovne efikasnosti ili odnosa cene i kvaliteta). U skladu sa ovim zakonom, navešćemo i vrste postupaka javne nabavke:
- Otvoreni postupak
- Restriktivni postupak
- Konkurentni postupak sa pregovaranjem
- Konkurentni dijalog
- Pregovarački postupak sa objavljivanjem javnog poziva Partnerstvo za inovacije
- Pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva
Kao što vidimo, još jedna novina koja je uvedena ovim zakonom je tzv. Partnerstvo za inovacije što znači da naručioci mogu da sprovode ovaj postupak ako imaju potrebu za inovativnim dobrima, uslugom ili radovima, koja se ne može realizovati nabavkom proizvoda, usluga ili radovima koji su dostupni na tržištu. Dodelu ugovora javni naručilac po pravilu vrši u otvorenom ili restriktivnom postupku, a može i u drugim postupcima, ako su za to ispunjeni uslovi, izuzev pregovaračkog postupka sa objavljivanjem javnog poziva. Sektorski naručilac dodelu ugovora vrši po pravilu u otvorenom postupku, restriktivnom postupku, pregovaračkom postupku sa objavljivanjem ili konkuretnom dijalogu, a može i u drugim postupcima izuzev konkurentog postupka sa pregovaranjem.
Postupak zaštite prava
U novom zakonu posebna pažnja je posvećena i postupku zaštite prava, tako da tu možemo razlikovati dva roka: jedan koji se odnosi na zahteve za zaštitu prava čijim podnošenjem se osporavaju radnje naručioca u vezi sa određivanjem vrste postupka, sadržinom javnog poziva i konkursnom dokumentacijom i drugi koji se odnosi na zahteve za zaštitu prava čijim podnošenjem se osporavaju radnje naručioca nakon isteka roka za podnošenje ponuda ili prijava. Trebalo bi reći da je zakon ustanovio i mogućnost da se o navodima iz zahteva za zaštitu prava izjasni i ponuđač kome je dodeljen ugovor o javnoj nabavci. Pored ponuđača, upotreba ovog pravnog sredstva omogućena je i Kancelariji za javne nabavke (nekada Uprava za javne nabavke), Državnoj revizorskoj instituciji i javnom pravobraniocu, kada u vršenju svojih ovlašćenja saznaju za nepravilnosti u postupcima javnih nabavki.
Takođe, ovim zakonom omogućeno je i podnošenje zahteva za zaštitu prava kojim se osporava zakonitost dodele ugovora primenom odredbi ovog zakona kojima su propisani uslovi za izuzeće od njegove primene, odnosno zakonistost zaključenja takvog ugovora, što do sada nije bilo obuhvaćeno pravnom zaštitom. Jedno od veoma važnih novih pravila jeste suspenzivno dejstvo podnetog zahteva za zaštitu prava na dalji tok postupka javne nabavke.
Zahtev za zaštitu prava se podnosi elektronskim putem preko Portala javnih nabavki istovremeno naručiocu i Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Za naručioca je utvrđeno zakonsko ovlašćenje da donese rešenje kojim usvaja zahtev za zaštitu prava i delimično poništava postupak javne nabavke, dok u ostalim slučajevima o zahtevu za zaštitu prava odlučuje Republička komisija. Zakon uvodi i jedinstven iznos takse za zaštitu prava.
Takođe, zakon predviđa još jedno važno ovlašćenje Republičke komisije, a to je izricanje novčanih kazni naručiocima i podnosiocima zahteva za zaštitu prava kao i pravo da poništi ugovor o javnoj nabavci iz razloga predviđenim ovim zakonom.
Zakon takođe propisuje da će se postupci javnih nabavki koji su započeti pre dana početka primene ovog zakona (1. 7. 2020) okončati po propisima po kojima su započeti kao i da su naručioci dužni da danom početka primene ovog zakona plan javnih nabavki usklade sa odredbama ovog zakona.
Planovi javnih nabavki, koje naručioci pripremaju i objavljuju u skladu sa odredbama novog Zakona, mogu da sadrže samo javne nabavke za koje postupci javnih nabavki nisu pokrenuti do početka primene novog Zakona.
Za postupke javnih nabavki koji su bili predviđeni Planom javnih nabavki koji je objavljen na Portalu javnih nabavki čiji je rad usklađen sa odredbama starog Zakona, sva dokumentacija se objavljuje na tom Portalu javnih nabavki, a ne na novom Portalu javnih nabavki. Ukoliko se postupak javne nabavke koji je pokrenut u skladu sa odredbama starog Zakona, okonča obustavom postupka nakon 1. jula 2020. godine, naručilac može da izmeni plan javnih nabavki, ako i dalje ima potrebu za predmetnom javnom nabavkom.
Takođe je predviđeno da naručioci planove javnih nabavki u skladu sa odredbama novog Zakona mogu da pripreme i objave na novom Portalu javnih nabavki od dana početka primene Zakona, a najkasnije pre pokretanja postupka javne nabavke u skladu sa odredbama Zakona.
Ostaje da se vidi kroz praksu da li će novi Zakon o javnim nabavkama ostvariti svoje osnovne ciljeve: povećanu transparentnost, efikasnost, ekonomičnost i konkurentnost pri sprovođenju postupka javnih nabavki, kako na strani naručioca, tako i na strani ponuđača.
piše Ninko Kresojević
