Grad Novi Pazar dobio je kao donaciju Evropske Unije 1.500 kanti za razvrstavanje reciklabilnog otpada.
Novopazarskim opštinama će u uspostavljanju primarne selekcije otpada pomoći Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, prenosi zvanični sajt NALED-a.
Cilj donacije je unapređenje od 20 odsto, kada je u pitanju prikupljanje i selekcija otpada. Inicijativa je deo projekta ,,BEST Saradnja u upravljanju otpadom – Do održive životne sredine“, saopšteno je na svečanom uručenju opreme, pod sloganom „Razdvajajmo, reciklirajmo, očuvajmo“.
U cilju uspostavljanja odgovarajućeg sistema za upravljanje otpadom, domaćinstva su dobila po dve kante – žutu za limenke i PET ambalažu i plavu za papir i karton. Projekat se sprovodi u saradnji sa prekograničnim crnogorskim opštinama i u partnerstvu sa Centrom za ekotoksikološka ispitivanja. Pored Novog Pazara, donaciju u vidu kanti za razdvajanje otpada dobiće i opština Mojkovac, dok će se na unapređenju sistema raditi i u opštinama Kolašin, Bijelo Polje i Tutin na osnovu ugovora koji je potpisan sa Ministarstvom finansija, Sektorom za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije.
Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac je rekao da je ovo značajna podrška radu JKP “Gradska čistoća”.
– Znamo da je deponija na 25 kilometara od grada i da će ovo doneti značajne uštede. Cilj je da radimo na podizanju ekološke svesti, razmišljamo i o otvaranju reciklažnih ostrva za različite materijale, a verujemo i u proširenje ovakvih projekata, te da će i ostali građani uskoro dobiti opremu za razdvajanje otpada u svojim domovima – rekao je Biševac.
Iako nedostaju tačni podaci, procena je da se u Srbiji više od 90 odsto komunalnog otpada odlaže na sanitarne i nesanitarne deponije, na kojima u značajnoj meri završava čak i u energetske svrhe upotrebljiv otpad iz industrije. Deponovanje je najnepovoljnija opcija za životnu sredinu i neophodno je razmišljati o reciklaži i energetskom tretiranju otpada, kako bi se približilo održivim trendovima.
Direktor JKP “Gradska čistoća” Suad Ljajić je naglasio da svaki prikupljeni kilogram otpada znači i isto toliko manje otpada na deponiji.
– Kilogram plastike vredi koliko osam kilograma mokrog otpada, manje prostora zauzima, manje troškova pravi i sprečava požare na deponijama u letnjim mesecima – rekao je Ljajić.
Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović naveo je da bi Srbija trebalo da se ugleda na zemlje poput Austrije, Belgije, Danske, Finske, Holandije, Nemačke i Švedske koje su lideri po minimalnim količinama otpada koje deponuju i u kojim taj procenat iznosi manje od 4 odsto.
– Kada se govori o ambalažnom otpadu, u Srbiji je u proteklih deset godina na tržište stavljeno 3,7 miliona tona ambalaže, od čega je oko 61 odsto završilo na deponijama ili u prirodi. Najuspešnije se recikliraju karton i papir, a najmanje plastika i staklo – rekao je Krstović.
Podsećamo, NALED je nedavno saopštila da je u Srbiji podneto više od 2.100 zahteva za konverziju zemljišta iz prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine.
