Podrška nematerijalnom nasleđu u Srbiji važna je jer ono može biti zamajac lokalnog razvoja, imajući u vidu da zanati izumiru i da je sve manje zanatlija koji bi mogli znanje da prenesu mlađim generacijama, rečeno je na Okruglom stolu NALED-a “ Nematerijalno nasleđe u službi lokalnog razvoja“
Predsednica Etno mreže i izvršna direktorka NALED-a, Violeta Jovanović, rekla je da je potrebna značajnija podrška države, donese Zakon o zanatstvu i unapredi status zanatlija.
„Ugroženo nematerijalno nasleđe uz podršku može da bude zamajac lokalnog razvoja brojnih sredina a da bi se to desilo neophodna je snažnija podrška države“, rekla je Jovanović.
Ona je dodala je da je važno da starije zanatlije prenose znanje mlađim generacijama i da se tako sačuvaju stari zanati. „Zanatlije nestaju iz dana u dan ih je sve manje, u opančarskom poslu ih ima svega nekolicina i uglavnom je reč o starijim ljudima“.
Jovanović je navela da stotine žena u unutašnosti Srbije poznaje različite tehnike, ali im je podrebna podrška i podsticaj kako bi se uspostavili kanali i mogućnosti za plasman proizvoda.
Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine Tatjana Matić rekla je da je očuvanje starih zanata međuresorno pitanje koje je vrlo kompeksno i zahteva veću paznju.
„Moramo raditi više i predanije i da sarađujemo, da se donese zakon koji bi bio koristan za zanatlije i pomogao očuvanje tradicije“, rekla je Matić i dodala je da se kao važno pitanje nameće ko će biti čuvari tradicije jer je starih zanata sve manje, kao i zanatlija te da se mora razmišljati o tome na koji način da se deca da se upoznaju sa time i nauče posao.
Matić je rekla da je digitalizacija tradicije i nasleđa proces koji je započet pre pet godina, ali da je to ipak finalna aktivnost a da je ono što prethodi podrška zanatlijama, edukacija, prenošenje znanja.
„Moramo imati ljude koji će se time baviti da bi se to potom plasiralo na elektronskim platforamama, rekla je Matić.
Državna sekretarka i buduća ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić dodala da je potrebno da kroz obrazovanje u školama obezbedimo čuvare tradicija.
Za starim rukotvorinama postoji potražnja među turistima, u dijaspori i diplomatiji i potrebno je da imamo sertifikovane proizvode, a potom možemo da govorimo o kanalima plasmana, objasnila je.
Elektronska trgovina jeste dobar put jer će to do 2025. biti dominantan način prodaje i za naše preduzetnike je važno da se nađu na onlajn platformama zbog čega smo na našim konkursima bili usmereni na podršku razvoju znanja i veština u oblasti IT, dodala je Matić.
Savetnica predsednice Vlade za kreativne industrije Ana Ilić rekla je da postoji veliki potencijal u povezivanju starih zanata i kreativnih industrija pre svega kroz umrežavanje i komunikaciju, zatim da se mapiraju ljudi koji proizvode rukotvorine, a koje mogu da koriste ljudi iz kreativnih industrija, kao inspiraciju, ali i za dalji plasman.
Ona je navela da bi kao primer mogla da posluži americka serija „Predstraža“, koja je snimana u Srbiji u kojoj su angažovani srpski scenografi i kostimografi, koji su koristili našu nošnju i kostime.
„To je promocija naših zanata u svetskim razmerama“, rekla je Ilić i dodala da je to važno budući da neki zanati nestaju.
Pomocnik ministra kulture i informisanja Dejan Masliković rekao je da Ministarstvo kulture veliku pažnju posvećuje nematerijalnom nasleđu i da stari zanati u Srbiji nemaju tretman koji bi trebalo da imaju.
„Neophodno je doneti zakon koji će urediti oblast starih zanata posebno u oblasti podrške koju država mora da daje osobama koji se njima bave jer tu nije reč o industriji. Takođe, Zakon o kulturnom nasleđu može da se izmeni u delu koji bi propisao razvoj registra starih zanatlija. Tu očekujemo pomoć i saradnju i sa udruženjima kao što je Etno mreža“, rekao je Masliković.
Katarina Mandić, vlasnica zanatske radnje iz Pančeva koja se bavi ručnim tkanjem narodne nošnje kaže da taj posao radi već 11 godina, da podrška države kroz subvencije znači i da je važno da ona bude kontinuirana.
Jedan od osnivača Etno mreže, Sofije Arsić, na panelu je rekla da deca žele da nauče da vezu i da kao što hitro mrdaju palčevima po telefonima, tako isto veoma dobro vezu.
„Zato je potrebno omogućiti im makar fakultativno da uče tradicionalne veštine u školama. I ako ne dobijemo proizvođače makar ćemo dobiti poštovaoca tradicije. Pored edukacije za očuvanje starih zanata veoma je važno da kroz edukaciju dođemo i do kvalitetnih i dobro osmišljenih proizvoda, a nakon toga i da im obezbedimo plasman kroz otvaranje etno galerija u gradovima“, poručila je Arsić sa čime su se složili i ostali učesnici konferencije.
Na skupu je istaknuto da za podršku starim zanatima nova Vlada može da uradi veliki posao – Ministarstvo privrede da donese zakon o zanatstvu, Ministarstvo rada da podrži zanate kroz javne radove, a Ministarstvo spoljnih poslova da rukotvorine uključi u protokolarne poklone.
Okrugli sto je organizovan kao završni skup u okviru projekata Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija na temu digitalne pismenosti i onlajn poslovanja, kao i Ministarstva kulture i informisanja o nematerijalnom nasleđu, koje realizuje Etno mreža.
