Obim poslovanja mimo propisa u srpskoj privredi opao je tokom proteklih pet godina sa 14,9 na 11, 7 odsto BDP-a.
Siva ekonomija je u padu, a privredna društva godišnje zarade 6,5 milijardi evra neprijavljivanjem radnika, skrivanjem profita i isplatom dela zarade na ruke, prenosi zvanični sajt NALED-a.
Zbog svega navedenog, neophodne su dodatne mere za suzbijanje sive ekonomije, pre svega usvajanje novog Programa za suzbijanje sive ekonomije.
– Procene su da je svako četvrto preduzeće uključeno u sivu ekonomiju dok je pre pet godina to bilo svako treće. Angažovanje radnika na crno i isplata dela plate na ruke i dalje su ključni elementi sive ekonomije i od 100 dinara koje firme zarade u sivoj zoni, 64 steknu na ovaj način, a 36 dinara od neprijavljivanja profita – rekla je profesorka Ekonomskog fakulteta Gorana Krstić na predstavljanju studije „Siva ekonomija u Srbiji 2022“.
Delatnost koja je najporoznija na pojavu sive ekonomije je građevinarstvo gde je svako peto preduzeće u sivoj zoni. Takođe, u prerađivačkoj industriji čak 13 odsto radnika je neformalno angažovano. U celokupnoj legalnoj privredi udeo zaposlenih na crno opao je sa 11 na 8,5 odsto u proteklih pet godina i broj neformalno angažovanih radnika smanjen je za 200.000.
NALED je u cilju obezbeđivanja veće pouzdanosti nalaza, procenio obim sive ekonomije po monetarnom metodu, koji pored legalne prati i deo finansijskih tokova u neregistrovanoj privredi. Nalazi ove studije pokazali su trend pada sive zone sa 22,2 na 20,1 odsto BDP-a u proteklih pet godina. Prema studiji, zajedno sa takozvanom crnom ekonomijom, vrednost poslovanja mimo propisa dostiže gotovo 11 milijardi evra.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj nedavno je saopštila da je četbot MIA pružio više od 80.000 usluga.
