Lokalne neporeske dažbine propisane su u više od 400 odluka, a iznos takse za zahtev, molbu, predlog ili prijavu urazličitim gradovima i opštinama varira između 20 i 300 dinara.
Kako bi sistem bio transparentniji, potrebnoje sve taksepobrojati u javnom elektronskom registru dažbina, donetimetodologiju za utvrđivanje njihovog iznosa, prilagoditi iznose realnom trošku pružene usluge, ali i spojiti ili preimenovati pojedine takse, rečeno je na predstavljanju Analize lokalnih neporeskih dažbina.
Analiza uzorka lokalnih samouprava pokazalaje da prosečna visina takse iznosi 7.500 dinara, dok se njihov broj kreće u rasponu od 10 koliko ih ima u Rumi do čak 144 u opštini Knjaževac.
Najviše se plaća za postupke u oblasti ispunjavanja uslova za obavljanje delatnosti (40.500 din), kao i u oblasti urbanizma i građevinarstva (17.000din), a najmanje koštaju upis i izdavanje potvrda iz registra(800 din).
Kragujevac ima ukupno 53 propisane administrativne taksekoje generišu prihode u visini od 6,5 miliona dinara, odnosno oko 0,1 odsto prihoda grada.
Komunalne takse imaju veći značaj za grad, recimo prihod od takse zaisticanje firme u Kragujevcu u 2020. iznosio je nešto više od 150 miliona dinara, aprihod od taksa za držanje motornih, drumskih i priključnih vozila bio je 92 miliona.
Formiranjem javnog registra lokalne samouprave bi lakše naplatile svoje dažbine, Ministarstvo finansija imalo bi bolju kontrolu, građani i privreda znali šta i zašto plaćaju– izjavio je gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić.
Nije svaka propisana taksa parafiskal. Kako je pomenuto tokom okruglog stola parafiskali su one dažbine čiji je iznos viši od troškova koje državni i lokalni organi imaju prilikom pružanja usluge ili ona dažbina koja po svojoj prirodi pre spada u porez nego u taksu, kako je to određeno Zakonom o budžetskom sistemu.
Parafiskali se najčešće javljaju kroz visoke i različite cene istih javnih usluga ilidrugačije tarife za fizička i pravna lica, pa će tako isti zahtev u Bajinoj Bašti građane koštati 2.000 dinara, a privrednike 3.000.
Odluke o ovim taksama, ali i cenovnici lokalnih javnih preduzeća, često nisu dostupne i lako pretražive, a njihovo poređenje otežava i činjenica da su pojedine poslednji put ažurirane 2011. Zato predlažemo da se za početak sve lokalne administrativne takse, kao i republičke, razvrstaju prema oblastima, a zatim i da ih svaki nadležni organ za sebe upišeu javni registar – kaže projektni menadžer u NALED-u Jelena Rančić.
Prihodi od lokalnih administrativnih taksa čine u proseku 0,2 odsto ukupnih prihoda gradova i opština, a ujednačavanje visine za istu radnju ili postupak između različitih lokalnih samouprava ne bi značajnije uticao na njihov nivo prihoda. S druge strane, uvođenje reda u sistem taksa je od velikog značaja za građane i privredu koji ove takse plaćaju i može doprineti unapređenju uslova za život i rad u lokalnim sredinama.
Pomoćnik ministra finansija Dragan Demirović istakao je da je korak napred napravljen donošenjem Zakona o naknadama 2018. koji je uredio veliku šarenolikost među naknadama. „Sledeći korak bi bio sređivanje taksa, ali morala bi se sagledati celina tog problema. Videćemo koliko lokalnih taksa postoji samo na papiru koje možda lokalne samouprave ni ne naplaćaju i nemaju fiskalni značaj.
Što se tiče samog registra, on zahteva prethodno prilagođavanje propisa, i iako sada ne možemo znati kako će izgledati krajnja forma, spremni smo da radimo na zajedničkom cilju, a to je postizanje transparentnosti sistema neporeskih dažbina“, rekao je Demirović.
