U dosadašnjem radu, aktivnostima, iskustvu i saradnji sa državnim organima i lokalnim samoupravama NALED-a za Naše mesto govori Violeta Jovanović, izvršna direktorka ove organizacije.
Možete li ukratko opisati vašu organizaciju, ciljeve i način rada?
NALED je po organizaciji, načinu rada i ostvarenim rezultatima jedinstveno udruženje u Srbiji, regionu zapadnog Balkana i Evropi. Formiran je 2006. kao nezavisna i neprofitna asocijacija kompanija, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, sa ciljem da sva tri sektora društva okupi i usmeri da zajedno rade na stvaranju boljih uslova za život i rad u Srbiji. Danas okupljamo 300 članova i sarađujemo sa više od 100 državnih i lokalnih institucija i međunarodnih organizacija. Kvalitetom rada nametnuli smo se kao nezaobilazni sagovornik parlamenta, Vlade Srbije i resornih institucija u planiranju i realizaciji reformi za unapređenje uslova za poslovanje.
Sve aktivnosti NALED-a usmerene su na poboljšanje poslovne klime na nacionalnom i lokalnom nivou i nastojimo da u tom poslu doprinesemo kvalitetnim sugestijama i konkretnim rešenjima, ali i da damo nezavisnu ocenu rada državnih institucija i izvestimo javnost postoji li napredak u oblastima koje je potrebno unaprediti. U definisanju prioriteta učestvuju svi članovi kroz dijalog i niz mehanizama kao što su godišnja skupština, angažovanje u tematskim radnim grupama (savezima), davanjem predloga kroz Sivu knjigu i na brojne druge načine. Iako tri sektora društva koje okupljamo često imaju suprotstavljene stavove o pojedinim temama, predlog ili rešenje koje na kraju procesa izađe iz NALED-a uvek predstavlja zajednički imenitelj svih naših članova.
Pored toga što smo članska organizacija, istovremeno smo i istraživačka organizacija i predloge zasnivamo na stručnim analizama i prikupljanju dokaza o efikasnosti politika u praksi. Cilj nam je da rešavamo probleme koji stoje na putu bržeg ekonomskog razvoja Srbije, a koji su posledica nedostatka dijaloga između tri sektora društva, neefikasnih javnih politika i korupcije. Ono što je bitno naglasiti jeste da se u osmišljavanju predloga i mera uvek vodimo time da radimo u opštem interesu. NALED je nedavno prošao kroz proces strateškog planiranja i definisanja programskih ciljeva za period 2018-2021.
Izdvojili smo dva programska cilja i to je najpre unapređenje regulatornog i institucionalnog okvira za poslovanje gde radimo na smanjenju sive ekonomije i unapređenju poreskog sistema, unapređenju uslova za razvoj e-uprave i e-poslovanja, jačanju regionalne saradnje i podizanju međunarodne konkurentnosti, razvoju sektora poljoprivrede i zdravstva i rešavanju pitanja imovine i planiranja. Drugi programski cilj predviđa rad na jačanju kapaciteta i odgovornosti javne uprave putem unapređenja kapaciteta državne i lokalne uprave za podršku privredi i procesa donošenja zakona, kao i putem podrške procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Koji su najvažniji ostvareni projekti i rezultati koje je vaša organizacija sprovela do sada?
Do sada smo realizovali više od 100 projekata, a među njima i neke koje možemo nazvati revolucionarnim i istorijskim za poslovni ambijent u Srbiji. Tu bih najpre izdvojila uvođenje elektronskih građevinskih dozvola gde smo pored učešća u izradi krovnog zakona obezbedili donatorsku pomoć za izradu softvera i obučili 5.000 korisnika novog sistema. Prosečno vreme dobijanja svih dozvola u procesu gradnje skraćeno je 2,5 puta, a troškovi prepolovljeni.
Građevinske dozvole investitori mogu da dobiju u proseku za sedam dana. Sve to pomoglo je da Srbija na Duing biznis listi Svetske banke u ovoj kategoriji zabeleži neverovatan skok za nekoliko godina, sa 186. na 10. mesto u svetu. Drugi važan rezultat za nas jeste doprinos ulasku Srbije u prvih 50 zemalja na listi Svetske banke po lakoći poslovanja. Pored uvođenja e-građevinskih dozvola, tom uspehu pomoglo je i uvođenje elektronske poreske prijave, ukidanje obaveze korišćenja pečata, ubrzanje procedure registrovanja preduzeća, donošenje Zakona o izvršenju i obezbeđenju i niz drugih administrativnih unapređenja u čijem smo kreiranju učestvovali.
Na inicijativu NALED-a pokrenuta je i sistemska borba protiv sive ekonomije. Vlada je formirala Koordinaciono telo i Stručnu grupu za suzbijanje sive ekonomije u okviru koje su prvi put resorne institucije radile zajedno s privredom na definisanju mera i iz te saradnje nastao je prvi strateški dokument u ovoj oblasti – Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije sa dvogodišnjim akcionim planom i više od 100 aktivnosti. Sa Vladom Srbije blisko smo sarađivali i na izradi zakonskog okvira za razvoj e-uprave, učešćem u radu radnih grupa za zakone o e-poslovanju i e-upravi, koji su usvojeni u parlamentu, kao i zajedničkim radom na izradi akcionog plana za razvoj e-uprave.
U reformske procese uključili smo parlament i narodne poslanike. Na našu inicijativu formiran je prvi Ekonomski kokus u skupštini gde poslanici vladajuće koalicije i opozicije rade zajedno i grade konsenzus oko reformi. Kokus je dosad podneo više od 100 amandmana od kojih je usvojeno više od 90% i na taj način je unapređen niz sistemskih zakona među kojima zakoni o planiranju i izgradnji, inspekcijskom nadzoru, e-poslovanju, upisu imovine u katastar i dr.
Na kojim projektima sada radi vaša organizacija, šta je najaktuelnije?
Istakla bih da radimo na daljem unapređenju reforme planiranja i izgradnje u Srbiji, a naredni korak jeste modernizacija katastra. Učestvovali smo u radu radne grupe koja je pripremila novi zakon u ovoj oblasti koji će proceduru upisa prava u katastar učiniti elektronskom i dosadašnjih šest odlazaka na šalter zameniti samo jednim. Takođe, pomogli smo resornim institucijama da pripreme podzakonske akte za zakon o e-poslovanju koji će pomoći da napravimo veliki korak ka društvu bez papira odnosno otvoriti vrata javnoj upravi i privredi da razmenjuju dokumentaciju u elektronskoj formi i učine postojeće administrativne procedure daleko efikasnijim i jeftinijim.
Uključeni smo i u pripremu zakona o naknadama za upotrebu javnih dobara gde se trudimo da ovaj propis usmerimo ka ispunjavanju dugogodišnjih zahteva privrede da budu rasterećeni velikog broja parafiskalnih nameta i da učinimo poslovni ambijent u Srbiji predvidljivijim kroz izradu prvog javnog registra neporeskih nameta, koji će na jednom mestu omogućiti privredi da planira troškove i staviti pod kontrolu sistem uvođenja neporeskih nameta.
Pripremamo se i za oktobar 2018. i početak primene veoma važne mere za podsticaj preduzetništvu u vidu poreskog oslobođenja za početnike u poslovanju u prvoj godini. Ta mera koja je deo Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, na čijem smo donošenju insistirali, omogućiće mladima koji su u prethodnih godinu dana završili školu ili fakultet kao i osobama koje su duže od šest meseci na evidenciji NSZ da tokom 12 meseci od osnivanja firme ne plaćaju porez i doprinose na zaradu za sebe i do devet radnika. Procenjujemo da će im to doneti uštede i do 250.000 dinara po zaposlenom i verujemo u uspeh ove mere, što će nam dati osnovu da zagovaramo i njeno dalje proširenje.
Takođe, preduzetnicima želimo da pomognemo i kroz unapređenje sistema paušalnog oporezivanja i sigurni smo da ćemo, ako u tome uspemo, napraviti još jednu revolucionarnu promenu. Veliki cilj imamo i na regionalnom planu, a to je da Programu sertifikacije opština po meri privrede u jugoistočnoj Evropi (BFC SEE), koji realizujemo u saradnji s partnerskim institucijama u Hrvatskoj, Srbiji, BiH, Makedoniji i Crnoj Gori, obezbedimo institucionalnu podršku vlada zemalja regiona i uspostavimo platformu za razmenu najboljih reformskih ideja i rešenja u cilju unapređenja konkurentnosti naših država.
Primera radi, BFC SEE program i saradnja sa institucijama u susednim zemljama pomogla je da elektronske građevinske dozvole uspešno prenesemo u Srbiju i potom u Albaniju i puno je još oblasti u kojima možemo da preuzimamo dobra rešenja bilo da je to regulisanje sezonskog rada, suzbijanje sive ekonomije, unapređenje sistema fiskalizacije, reforma katastra i dr. Na kraju, istakla bih i da smo u saradnji s USAID-om pokrenuli veliki projekat unapređenja javno-privatnog dijaloga u Srbiji.
Opširnije u štampanom izdanju
