Opštine i gradovi morali su se pripremati za nimalo lak period koji sledi. Potrebno je usporiti pad zaposlenosti i gubitak radnih mesta i imati strategiju i akcione planove za delovanje nakon krize.
Gradovi i opštine kao osnovne jedinice lokalnog organizovanja građana i kao sastavni delovi sistema državne i teritorijalne organizacije Republike Srbije imaju veoma važnu ulogu i u vreme kada neke javne opasnosti ugrožavaju opstanak države i građana.
Osim opasnosti koje mogu biti izazvane ratnim sukobima ili delovanjem ljudskog faktora, lokalne samouprave moraju uvek biti na oprezu i spremne na elementarne nepogode, odnosno na prirodne pojave koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje ljudi. U takve elementarne nepogode spadaju i epidemije ili pandemije zaraznih bolesti. Kada je opasnost velika proglašava se vanredna situacija ili vanredno stanje.
Pandemija i vanredno stanje
Jedinice lokalne samouprave treba da imaju spremne planove delovanja, a rukovođenje u vanrednim situacijama preuzimaju gradski i opštinski štabovi za vanredne situacije, koje imenuju skupštine opština, odnosno gradova. Pandemija koju je krajem 2019. godine izazvao virus koji je Svetska zdravstvena organizacija zvanično nazvala teški akutni respiratorni sindrom Korona virus 2 (severe acute respiratory syndrome coronavirus 2) ili skraćeno SARS-CoV-2 zahvatila je početkom 2020. godine gotovo čitav svet.
Bolest koju ovaj virus izaziva dobila je zvanično ime Korona virus bolest iz 2019, odnosno coronavirus disease COVID-19. Imajući u vidu da je u pitanju nov virus, za njega nije bilo spremne vakcine, a za bolest koju izaziva bilo leka.
Veoma brzo širenje ove bolesti koja kod većeg dela inficiranih prolazi sa lakšim simptomima, ali kod jednog dela obolelih izaziva teške simptome i smrtni ishod stavila je sva zahvaćena društva i države pred velika iskušenja i veoma brzo uvela svet u krizu kakva dugo nije viđena.
U Republici Srbiji uvedeno je vanredno stanje, i borba protiv širenja bolesti započeta je ograničavanjem kretanja građana, koje je vremenom bivalo sve strože, i zabranom javnih skupova i okupljanja. Identifikovati zaražene, obezbediti potrebnu zdravstvenu negu za one kojima je potrebna i sprečiti da se zaraza širi ili bar uspori njeno širenje postao je imperativ svakog delovanja, svake politike i cilj svih aktivnosti kompletnog državnog sistema.
Svoju veoma važnu ulogu u takvoj situaciji imaju i lokalne uprave.
Funkcionisanje u novonastalim okolnostima
U skladu sa uputstvima vlade, opštine su prešle na posebno prilagođenu organizaciju rada. Svima za koje je to bilo moguće organizovan je rad od kuće, uz korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija. Prilikom rasporeda na rad od kuće prioritet su imali zaposleni u opštinama koji boluju od hroničnih oboljenja i stariji od 60 godina, kao i roditelji dece starosti do 12 godina.
Opštine pripremaju planove rada na nedeljnom nivou i prilagođavaju ih odlukama vlade, situaciji vezanoj za širenje zaraze i potrebama radnih procesa. Cilj je da se svi poslovi i aktivnosti opština i gradova obavljaju u meri u kojoj je to moguće, ali se većina planiranih aktivnosti odlaže ili otkazuje.
Mere izolacije i što ređeg kretanja i izlaganja potencijalnoj zarazi važnije su od svih drugih poslova. Epidemija i vanredno stanje u ogromnoj meri utiču na smanjenje privrednih aktivnosti i umanjuju mogućnosti proizvodnje, transporta, trgovine i putovanja.
Državno i lokalno delovanje
Prihodi lokalnih budžeta naglo se umanjuju i opštine i gradovi se moraju u hodu prilagođavati. Izvršenje mnogih budžetom planiranih rashoda i izdataka se obustavlja i izvršavaju se samo izdaci koji su namenjeni za zarade zaposlenih, za medicinske usluge i materijal, za potrebe socijalne zaštite, za neophodnu pomoć socijalno ugroženima kao i za organizovanje aktivnosti koje su vezane za zadatke koji se izvršavaju po nalozima štabova za vanredne situacije.
Opštine ipak moraju da vode računa i o plaćanju svojih obaveza i dugovanja, kao i o transferima za druge nivoe vlasti. Poseban značaj se daje obezbeđivanju efikasnog funkcionisanja komunalnih sistema. U situaciji kada su mnogi građani u izolaciji kod svojih kuća, kada su bolnice i ceo zdravstveni sistem preopterećeni, veoma je važno da radi grejanje, da ima vode i struje, da se odnosi smeće i da se ulice i javni prostori ne samo čiste već i dodatno dezinfikuju.
Bolest COVID-19 posebno je opasna za populaciju stariju od 65 godina i njima je merama vlade naloženo da ne izlaze iz svojih kuća. Gotovo sve opštine angažovale su se u organizaciji volonterskih timova koji pomažu ugroženim građanima kojima je potrebna pomoć oko nabavki, odlaska u prodavnicu ili apoteku, pa čak i za šetanje kućnih ljubimaca. Organizacija takvih volonterskih timova nije nimalo jednostavan posao.
Svi koji u ime opštine komuniciraju sa građanima moraju biti zdrave, odgovorne i proverene osobe. Njima se moraju obezbediti sredstva zaštite i dobro rukovođenje i kontrola.
Sve lokalne sredine u situaciji vanrednog stanja i epidemije suočavaju se sa problemom ekonomske krize i ugroženosti svoje lokalne privrede. Najviše su ugroženi preduzetnici, mala i srednja preduzeća, ali i mnoge velike kompanije.
Osim državnog plana pomoći i mera na centralnom nivou, prave se i planovi kako pomoći privrednicima da prežive krizu i da sa kolikotoliko očuvanim kapacitetima dočekaju kraj epidemije i početak oporavka privrednih aktivnosti.
Dok su vanredno stanje i epidemija trajali, lokalne samouprave morale su se paralelno pripremati za nimalo lak period koji sledi. Potrebno je što više sprečiti ili usporiti pad zaposlenosti i gubitak radnih mesta, neophodno je imati strategiju i akcione planove za delovanje nakon krize da bi se omogućio što brži oporavak i vraćanje u normalne okvire života i rada.
Sigurno je da nakon ovakve krize i katastrofe ovako velikih razmera svet više neće biti isti.
Oni koji najbolje predvide neizbežne promene i najbolje im se prilagode, dokazaće da su dobro vodili svoje lokalne samouprave i u vreme krize i da su bili dostojni izazova koji je, na samom kraju njihovog političkog mandata, stavljen pred njih.
