Piše: Vladimir Popović, komunalni inspektor u Odeljenju komunalne inspekcije u Gradskoj opštini Novi Beograd
Realno posmatrano mišljenje o komunalnoj inspekciji se nalazi u uskom prostoru između predrasuda koje društvo gaji prema inspekciji, očekivanja šta ona može da uradi i mogućnosti koje ona suštinski ima.
Objašnjenje ovog prostora zapravo daje odgovor na pitanje koji problemi postoje i kako je moguće unaprediti rad komunalne inspekcije.
Počećemo od predrasude „niko ne voli inspekciju“. To je šaljiva tvrdnja – ali prilično istinita. Inspekcija kao sinonim za kažnjavanje je glavna pogrešna predrasuda koja postoji, jer posao komunalne inspekcije nije da kažnjava. Kazna je samo poslednja mera koju inspektor može da izrekne kada iscrpi sve druge mogućnosti. On ne treba da beži od ove mere kada je ona neophodna, ali ona nije suština njegovog delovanja.
Suština delovanja komunalne inspekcije jeste staranje o komunalnom redu na javnim površinama. Zato je važno da komunalni inspektor bude edukovan. On svakako po vokaciji mora biti neko ko ima visoko obrazovanje, minimum ostvarenih 240 ESPB i određeno iskustvo u obavljanju poslova sa visokim obrazovanjem, ali je pored toga važna i dodatna edukacija. Edukacija u smislu veštine pristupa ali i načinu komunikacije kako sa strankama tako i sa drugim organima uprave.
Uz edukaciju potrebna je i adekvatna „tehnička podrška“ u smislu da mu radni prostor i alati sa kojima raspolaže nisu previše zastareli. Ovaj često zapostavljen i olako shvaćen segment ima dvostruku važnost. Prvi u smislu ekspeditivnosti, a drugi u pogledu građenja autoriteta same službe.
Svakako jedan od važnih elemenata je plata. Inspektor treba da bude adekvatno plaćen za posao koji obavlja. Plata inspektora danas je nešto iznad prosečne republičke plate. Poboljšanje ovih segmenata gura sve ostale i koliko oni budu unapređeni i kompatibilni međusobno toliko ćemo imati bolje stanje i inspekcije ali i same uprave.
Očekivanja koja su, možemo slobodno reći, dvokraka – na jednom kraku je građanin koji očekuje da komunalna inspekcija ima čarobni štapić za rešenje hroničnih problema, a na drugom je privredni subjekt koji očekuje da će biti kažnjen i misli da se zakon samo primenjuje na njega. Takva u suštini vrlo različita očekivanja može ublažiti jedino kontinurano visoko profesionalni odnos koji će ove polaritete ublažiti i sama očekivanja smestiti u racionalnije okvire. Profesionalni odnos koji neće biti zasnovan na entuzijazmu pojedinca u kontinuitetu može pružiti samo visoko profesionalan službenik koji je edukovan, adekvatno plaćen i čije radno okruženje je prijatno i funkcionalno.
Što se tiče mogućnosti, inspekcija je, možemo slobodno reći, ogledalo sistema. Komunalna inspekcija kao organ koji gotovo uvek u svom postupanju komunicira sa ostalim organima je deo sistema i kao takva trpi i ima sve manjkavosti samog sistema. Najveći problem u ostvarivanju mogućnosti je svakako preklapanje nadležnosti ali i odredbe zakona koje u pojedinim slučajevima vode u žargonski rečeno ćorskokak.
Uvođenje e-inspektora ali pre svega spajanje organa na takozvanu „transverzalu podataka“ povećaće mogućnosti inspekcije, ali kao i za sve i za ovo unapređenje uprave trebaće vremena i strpljenja da ovaj segment zaživi u punom kapacitetu.
Najveći izazov komunalne inspekcije je razbijanje društvene predrasude o sebi. Važno je napomenuti da su predrasude nastale na lošim pojedinačnim slučajevima koji oslikavaju ponašanje pojedinca a nikako same službe u suštini.
