Grad Kragujevac je balkanski lider u energetskoj efikasnosti. Izdvaja se i po broju solarnih panela na krovovima zgrada.
Grad Kragujevac postiže sve bolje rezultate u pogledu unapređenja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije. Sveobuhvatnim merama sanacije javnih zgrada i subvencijama za privatne kuće i stanove, kao i kroz uvođenje solarnih tehnologija, grad štedi resurse i smanjuje zagađenje, i postavlja temelje za dugoročno održivi razvoj.
Ovakvi projekti su ključni za ostvarenje klimatskih ciljeva i energetsku stabilnost na lokalnom nivou, a to prepoznaju i strani donator, u čijim se programima i izveštajima Kragujevac veoma visoko kotira.
„Prvo smo energetsku efikasnost povećavali na javnim zgradama tako što smo u periodu od 2017. do 2023. godine, zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike, energetski sanirali pet osnovnih škola: „Radoje Domanović”, „Stanislav Sremčević”, „Mirko Jovanović”, „Dragiša Luković” i „Prota Stevan Popović” u Čumiću“, rekla je za portal „Naša mesta” energetska menadžerka grada Kragujevca Ana Radojević, i dodala da se škola u Čumiću koja se grejala na struju, sada greje na pelet, a škola „Dragiša Luković”, je sa grejanja na ugalj, prešla na gas.
U preostale tri škole je, po njenim navodima, zamenjena stolarija i postavljena izolacija, unutrašnje osvetljenje je zamenjeno led rasvetom i odrađene su sve potrebne rekonstrukcije na sistemima daljinskog grejanja.
„Sve to je doprinelo smanjenju utroška toplotne i električne energije u ovim školama i uštedelo značajnu sumu novca gradskom budžetu”, rekla je Radojević.
Za samo tri godine deset puta više sredstava od države
Energetska sanacija škola rezultirala je i pozitivnim ekološkim efektima, pre svega na smanjenje količine dima, čađi i pepela koja je emitovana tokom grejne sezone. Nastavilo se sa subvencionisanjem mera energetske sanacije privatnih kuća i stanova.
Sa pet miliona dinara koliko je 2021. iznosila podrška Ministarstva za zaštitu životne sredine i Ministarstva rudarstva i energetike, ove godine obezbeđeno je 50 miliona dinara, odnosno 10 puta više.
Analize pokazuju da se uvođenjem izolacije i zamene sistema grejanja može smanjiti potrošnja energije za 20–30 odsto, dok prelazak na solarne panele može dugoročno smanjiti račune za struju i do 40 odsto.
„U početku je najveći broj domaćinstava bio zainteresovan za zamenu stolarije, da bi kasnije počelo da raste interesovanje za nove kotlove za prelazak sa uglja i drva na gas i pelet, a sada je u fokusu spoljna izolacija objekata”, objasnila je Radojević.
Kragujevac je među prvim gradovima u Srbiji koji je prepoznao značaj podizanja energetske efikasnosti i formirao službu za energetsku sanaciju sa sedam zaposlenih, a na mesto energetskog menadžera imenovana je Ana Radojević.
Uvođenje mera energetske efikasnosti postaje sve važnija tema u zemljama Balkana, ali postoje značajne razlike u pristupu i brzini sprovođenja ovih mera između zemalja u regionu, kao i u poređenju sa evropskim standardima.
Kroz međunarodnu saradnju do energetski efikasnijih stambenih prostora
Srbija je u poslednjim godinama intenzivirala aktivnosti na unapređenju energetske efikasnosti kroz programe subvencija, poput ovog u Kragujevcu, ali uprkos velikim naporima, još uvek zaostaje za prosekom EU, kada je reč o energetskoj efikasnosti u sektoru zgrada.
Fotografija: PNM
Sagovornica portala „Naša mesta” je rekla da je u protekle tri godine oko 1.000 kragujevačkih domaćinstava koristilo subvencije za energetsku sanaciju svojih kuća i stanova i da je prosečan iznos bespovratnih sredstava iznosio oko 100 hiljada dinara po domaćinstvu, a ove godine taj iznos je povećan, pa za zamenu stolarije na kućama domaćinstva dobijaju maksimalno 200 hiljada, a za stanove 170 hiljada dinara.
Međutim, iako su iz godine u godinu sredstva za subvencije sve veća, nedostatak novca je glavna prepreka za još širu i bržu enegetsku sanaciju, jer se povećava i broj građana koji apliciraju.
Deo nedostajećeg novca Kragujevac je uspeo da nadomesti zahvaljujući svom energetskom timu, koji je u saradnji sa međunarodnim organizacijama i fondovima uspešno realizovao više značajnih projekta za ovaj deo Balkana.
„Balkanski solarni krovovi“ učinili da grad bude još bliži suncu
Jedan od njih je i projekat koji je Kagujevcu doneo lidersku poziciju u ovom delu Evrope u oblasti korišćenja izvora obnovljive energije.
Prvi solarni paneli stigli su na kragujevačke krovove u okviru projekta „Balkanski solarni krovovi”. Projekat je finansirala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, u cilju podizanja svesti stanovništva o značaju korišćenja obnovljivih izvora energije. Takođe, projektom je bilo predviđeno da se postavljanjem 500 solarnih panela u regionu i praktično demonstrira njihov rad.
Uporedo sa radom na projektu koji je bio namenjen domaćinstvima, Kragujevac je počeo da sopstvenim sredstvima postavlja solarne panele na javnim institucijama, tako da je i u tom pogledu bar korak ispred ostalih lokalnih samouprava u Srbiji.
Zbog toga iz mnogih gradova u zemljama u okruženju u Kragujevac stižu pozivi za predstavljanje njihovog modela implementacije mera energetske sanacje, što nedvosmisleno potvrđuje njegovu vodeću ulogu u oblastima energetske efikasnosti i korišćenja energije iz obnovljivih izvora na Balkanu.
