Na četrnaest lokacija u Kragujevcu, od kojih su neke u samom centru grada, samo nekoliko dana nakon čišćenja ponovo se nagomilava đubre. Napori gradskih službi da spasu građane od divljih deponija još uvek ne daju trajne rezultate.
Kragujevac je jedan od gradova u Srbiji koji već duže od dve decenije uporno radi na uklanjanju divljih deponija. Ipak, uprkos svim nastojanjima u Gradskom registru 14 velikih divljih deponija i dalje opstaje na postojećim lokacijama. Pored njih tu je još više manjih smetlišta u prigradskim i seoskim naseljima.
Stefan Nikezić, gradski većnik za zaštitu i unapređenje životne sredine, kaže za Portal Naša Mesta da se deponije u gradu redovno čiste, uprkos tome što ih nesavesni građani ponovo naprave na istim mestima bacajući na njih različiti otpad.
„Iako u seoskom, prigradskom i gradskom području imamo 500 sabirnih mesta, pojedini građani su navikli da odlažu otpad tamo gde njima odgovara. Za razliku od gradskog jezgra, divlje deponije u selima su poseban problem jer se formiraju u rečnim koritima i u šumama tako da naša mehanizacija ne može da dođe do njih i one ostaju tu gde jesu”, kaže Nikezić.
Ukrasno žbunje i nadzorne kamere protiv nesavesnih građana
Sredinom juna reporter portala NM obišao je neke od najvećih divljih deponija u Kragujevcu i uverio se da je većina njih ponovo očišćena, ali da građani ponovo bacaju otpad na iste lokacije.
Grad Kragujevac je ove godine počeo da na površinama koje raščisti od đubreta da sadi ukrasno žbunje i tako sugrađanima poslao svojevrsnu poruku da povedu više računa o životnoj sredini.
Na deponiji na Metinom brdu je na zahtev građana postavljene su dve kamere kako bi bile identifikovane osobe koje tu bacaju svoj otpad, kao i one koji pale divlju deponiju, ugrožavajući dimom zdravlje ljudi, a vatrom i ambulantu Doma zdravlja”, rekao je Nikezić.
Jedna od divljih deponija koja se najčešće čisti, ali i obnavlja je deponija ispod nadvožnjaka na samo 500 metara od centra grada.
Divlje deponije gradsko ruglo koje ugrožava zdravlje i bezbednost
Na tu divlju deponju stiže i đubre iz drugih naselja koje se brzo nagomila ispod nadvožnjaka, rekla je za naš portal Aleksandra Matić, koja živi u njenoj neposrednoj blizi da od divlje deponije preti latentna opasnost od zaraze.
„Ima mnogo pacova i pasa lutalica koji se hrane otpacima i žive na tom đubrištu. Pacovi nam ulaze u kuće, čopori pasa lutalica napadaju ljude, a tokom leta odatle se širi nepodnošljiv smrad”, rekla je Matić i dodaje da komunalne službe odvoze đubre i čiste deponiju najmanje šest puta godišnje, ali se ona ponovo formira posle samo nekoliko dana.
„Ljudi ovde bacaju šut, stari nameštaj, staklo, plastiku, ostatke hrane pa i uginule kućne ljubimce. Proteklih godina pročulo se da ovde postoji deponija pa na nju otpad donose i iz drugih naselja, i to se uglavnom radi noću”, rekla je naša sagovornica.
Dodala je i da dosadašnji pokušaji edukacije i podizanja ekološke svesti stanovnika okolnih naselja nisu dali nikakve rezultate. Zbog se zalaže za pojačanu kontrolu divlje deponije putem video nadzora i istovremeno pooštravanje novčanog kažnjavanja onih koji krše pravila.
