Mnogi autori kada definišu pojam finansija upotrebljavaju sledeću definiciju: „To je umetnost i nauka upravljanja novcem“. Ukoliko bismo usvojili ovu definiciju, mogli bismo reći da kod nas danas živi više od sedam miliona umetnika i naučnika koji su do savršenstva doveli upravljanje ličnim finansijama. Vratimo li se četvrt veka u prošlost, u „vesele“ devedesete, možemo bez zadrške da kažemo kako smo po finansijskim vratolomijama bili jedno od svetskih čuda, jer kako drugačije nazvati hiperinflaciju koja je ujutru isplaćenu zaradu u milijardama dinara do popodneva potpuno obezvređivala, pa se za tu sumu nije moglo kupiti ni paklicu cigareta. Osim, naravno, ako se ta suma ranom zorom ne pretvori u konvertabilnu valutu. Srećom, ta vremena su prošlost, mada se i danas mnogi bave ovom umetnošću i naukom sa prevashodnim pitanjem: kako dočekati sledeći mesec? Ne znamo koliko će vam rečnik finansijskih termina pomoći u toj zahtevnoj disciplini, ali potrudićemo se da vas upoznamo sa osnovnim pojmovima ove umetnosti.
FINANSIJE – Najstarija disciplina ekonomske nauke čije se pojavljivanje vezuje za srednji vek. Posmatra se kao istorijska kategorija jer je nastala na određenom stepenu ljudskog razvoja kada je nastala roba kao sredstvo razmene, a zatim i novac. Finansije ne možemo poistovetiti sa novcem jer predstavljaju mnogo širi pojam a definišu se kao novčana strana ekonomskih tokova društvene reprodukcije, odnosno novčana strana svakog posla (finansiranje tj. pribavljanje, upotreba i vraćanje novčanih sredstava potrebnih za poslovanje). Pojam finansije vodi poreklo od reči „finantio“ (lat.) tj. plaćanje.
FINANSIJSKI INSTRUMENTI – Element finansijskog sistema čija je brojnost pokazatelj dostignutog stepena razvoja finansijskog tržišta. Dele se na finansijsku aktivu (finansijska potraživanja – konvertabilne valute, depoziti, hartije od vrednosti) i na ostale finansijske instrumente – finansijske garancije, kreditne linije, kreditna pisma).
FINANSIJSKA TRŽIŠTA – U širem smislu postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu mogu se definisati kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata (aktive).
FINANSIJSKI SEKTOR – Čine ga bankarski sektor, sektor hartija od vrednosti, sektor osiguranja, sektor lizinga, sektor dobrovoljnih penzijskih fondova i drugi sektori koji obavljaju srodne delatnosti.
BANKA – Pravni subjekt, najčešće organizovan kao akcionarsko društvo, koje ima dozvolu za rad od strane centralne banke određene zemlje. U skladu sa dozvolom može obavljati različite bankarske poslove (depozitne, kreditne, menjačke, platnog prometa itd.)
KREDIT – određeni novčani iznos koji je banka ustupila na korišćenje klijentu na određeno vreme, pod određenim uslovima i uz plaćanje kamate, kao cene korišćenja tih sredstava. Mogu biti nenamenski ili gotovinski („keš“ krediti) i namenski (potrošački, stambeni ili za obrtna sredstva).
KAMATA – Cena koje se plaća za korišćenje sredstava banke, ukoliko je izražena u procentima, govorimo o kamatnoj stopi. Visina kamatne stope zavisi od vrste kredita, roka na koji se sredstva ustupaju, sredstava obezbeđenja naplate potraživanja, uslova na tržištu, konkurencije, stope inflacije ili kreditnog rejtinga zemlje.
HARTIJE OD VREDNOSTI – Dokument koji svom vlasniku ili držaocu omogućava da zahteva određeno činjenje tj. plaćanje, dakle, daje mu određena imovinska prava kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende. Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva tj. mora da ispuni tri uslova: da je u pisanoj formi, da je u njoj sadržano neko građansko pravo (uglavnom imovinsko), da je postojanje tj. ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti.
HARTIJA OD VREDNOSTI NA IME – Vrsta hartije od vrednosti kod kojih je korisnik isprave izričito naveden po imenu, s tim što je isključeno prenošenje takve hartije putem indosamenta (izjave imaoca menice kojom on prenosi svoja prava po menici na neko drugo lice).
HARTIJA OD VREDNOSTI PO NAREDBI – Vrsta hartija od vrednosti kod kojih se kao imalac prava pojavljuje neko lice izričito označeno u samoj ispravi, ali je tom licu istovremeno data mogućnost da svojom naredbom odredi neko treće lice kao korisnika isprave.
HARTIJA OD VREDNOSTI NA DONOSIOCA – Onaj tip hartija od vrednosti kod kojih imalac prava tj. korisnik nije imenovan, tako da se svaki imalac takve isprave smatra korisnikom hartije. Hartije na donosioca prenose se najlakše od svih hartija od vrednosti.
AKCIJE – Vlasničke hartije od vrednosti čijom kupovinom se stiče vlasništvo nad delom kapitala akcionarskog društva. Mogu biti obične akcije koje svojim vlasnicima daju pravo na dividendu, pravo glasa na skupštini akcionara i pravo da u slučaju likvidacije ili bankrotstva akcionarskog društva raspodele preostalu imovinu nakon izmirenja obaveza akcionarskog društva.
DIVIDENDA – Deo profita koji akcionar naplaćuje na osnovu svoje akcije, a čiju visinu određuje skupština akcionara u zavisnosti od rezultata preduzeća i u skladu sa pravilima akcionarskog društva.
OBVEZNICE – Hartije od vrednosti koje svome vlasniku garantuju isplatu kamate i glavnice po unapred utvrđenom rasporedu. Za obveznice se često koristi naziv „hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom“, pošto je kamatna stopa fiksna i unapred poznata.
ANUITET – Niz jednakih iznosa gotovinskih plaćanja koja se vrše u utvrđenim vremenskim intervalima.
BELIBOR – Referentna kamatna stopa za dinarska sredstva formirana od strane banaka na srpskom međubankarskom tržištu.
BERZA – Organizovano tržište na kome ovlašćeni berzanski posrednici (brokeri) trguju određenim,standardizovanim tržišnim materijalom, po unapred poznatim pravilima. Obezbeđuje ravnopravne uslove za susretanje ponude i tražnje za određenom akcijom, po unapred propisanim pravilima i načinima važećim za sve subjekte.
BROKER – Lice ili preduzeće koje je ovlašćeno da trguje akcijama na berzi na osnovu naloga za kupovinu ili prodaju koji mu daje vlasnik akcija.
GODIŠNjI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ – Finansijski izveštaj u kome se prikazuje finansijski položaj jednog pravnog lica ili preduzetnika na dan 31. decembra poslovne godine (stanje imovine, kapitala i obaveza) i njegove poslovne promene u periodu od 1. januara do 31. decembra poslovne godine (prihodi, rashodi i rezultat). Sastavlja se jednom godišnje, po isteku poslovne godine i dostavlja Narodnoj banci Srbije.
Ninko Kresojević
