Evropska komisija priprema predlog da se potpuna zabrana proizvodnje automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine zameni mogućnošću ograničene proizvodnje pod strogim uslovima.
Predlog bi otvorio mogućnost proizvođačima da proizvode ograničen broj vozila na benzin i dizel, uz uslov da emisije ne prelaze 10 odsto nivoa emisija iz 2021. godine.
Time bi se postojeće pravilo iz Zelenog dogovora, koje je predviđalo potpun prelazak na vozila bez emisija, zamenilo modelom „ograničene kvote“ za motore sa sagorevanjem, uz strogo definisane kriterijume.
Deo kriterijuma mogao bi da obuhvati obavezu korišćenja „zelenog čelika“ proizvedenog uz niže emisije CO2 – u proizvodnji određenog broja vozila.
Nova tehnlogija za veći domet električnih vozila jedan od uslova
Predlog predviđa mogućnost da električna vozila koriste male dodatne motore, tzv. „range extender“ agregate, koji povećavaju domet vozila i ranije su bili planirani za zabranu od 2035. godine. Takvo rešenje bi formalno zadržalo fokus na elektrifikaciji, ali bi otvorilo prostor za tehnološke hibride između klasičnih motora i potpuno električnih pogona.
Konačni uslovi još se razrađuju, a predlog, da bi postao zakon, moraju da odobre i vlade država članica i Evropski parlament.
Ukoliko bude prihvaćen, to bi u donelovduži životni vek klasičnih pogona, ali i dodatnu složenost za industriju koja već balansira između ulaganja u električna vozila, konkurencije iz Kine, visokih troškova energije i zahteva regulatora.
Pritisak industrije i podeljene države članice
Zabrana motora sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. bila je jedan od ključnih stubova klimatskog paketa „Zeleni dogovor“. Ipak, automobilska industrija mesecima upozorava da spor tempo prihvatanja električnih vozila i nedovoljno razvijena infrastruktura za punjenje otežavaju ispunjavanje ciljeva.
Nemačka i Italija svrstale su se među najglasnije kritičare potpune zabrane, navodeći da je realno očekivati da će motori sa sagorevanjem postojati još decenijama i da je industriji potreban duži prelazni period.
S druge strane, države poput Španije i Francuske podržale su strogo sprovođenje zabrane, ali su se zalagale za određenu fleksibilnost – na primer, kroz sistem „super kredita“ za vozila proizvedena od evropskih materijala, kako bi se olakšao pritisak na proizvođače suočene sa konkurencijom jeftinijih kineskih električnih vozila i visokim cenama energije u Evropi.
Upozorenja ekoloških organizacija
Ekološke organizacije upozoravaju da bi odustajanje od pune zabrane 2035. godine oslabilo evropsku klimatsku politiku i dodatno povećalo zaostatak za Kinom, koja prednjači u razvoju i primeni električnih vozila.
Prema njihovom tumačenju, ublažavanje pravila poslalo bi poruku da EU popušta pred industrijskim pritiscima baš u trenutku kada je potrebno ubrzati tranziciju na niskougljenični transport. Organizacije upozoravaju da bi to narušilo i reputaciju Evropske unije kao globalnog lidera u klimatskim pitanjima i usporilo investicije u čistu mobilnost.
