Na prihod od eko – takse lokalne samouprave računaju kada prave projekciju prihoda i rashoda za narednu godinu. Kako se koristi i da li služi za zaštitu i unapređenje životne sredine?
Uvođenjem sistema programskog budžetiranja, u budžete svih nivoa vlasti se slivaju sredstva po raznim osnovama i iz različitih izvora. Troše se u skladu sa predviđenim planovima i programima. Na duži rok, ovakvim načinom budžetiranja obezbedđuje se efikasnost i pravednost javnih rashoda. Kratkoročno, tako se daje mogućnost javnim vlastima da raspodele ograničena budžetska sredstva tako da građani od njih imaju najviše koristi.
Do 2015. godine sredstva od eko naknade mogla su da se troše samo za namene zaštite životne sredine. Povremeno se dešavalo da se deo tog novca potroši i za nešto drugo. Sa izmenama Zakona o budžetskom sistemu, ovi prihodi i zvanično mogu da se koriste za druge namene.
Pre i posle Zakona
Pre početka primene novog Zakona o naknadama (2019), eko naknada se utvrđivala na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine, podzakonskih akata i posebnih odluka jedinica lokalne samouprave. Lokalne samouprave svojom odlukom su uređivale kriterijume po kojima će naplaćivati ovu naknadu, kao i njenu visinu, do zakonom propisanog maksimuma.
Visina priliva od eko naknade se razlikovala od opštine do opštine, pri čemu je u pojedinim opštinama koje su na svojoj teritoriji imale velike industrijske komplekse, ovaj prihod bio veoma značajna budžetska stavka.
Donošenjem Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, na jednom mestu objedinjene au sve naknade koje se plaćaju za korišćenje prirodnih bogatstava, dobara od opšteg interesa i dobara u opštoj upotrebi. Njime je obuhvaćeno i osam vrsta naknada za zaštitu životne sredine. Među njima je i naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine – eko naknada, koju plaćaju pravna lica i preduzenici.
Iznosi koje privrednici moraju da izdvoje svake godine kreću se od 5.000 do dva miliona dinara i zavise od vrste delatnosti koju obavljaju, ostvarenog prihoda (naknada ne može biti veća od 0,4% godišnjeg prihoda iz prethodne godine) i načina razvrstavanja po Zakonu o računovodstvu.
Obveznici eko naknade imaju obavezu da prijavu sa podacima podnesu do kraja jula svakoj nadležnoj lokalnoj poreskoj administraciji u kojoj obavljaju pretežnu delatnost. Prijavu mogu podneti i elektronski, preko portala LPA, a nakon toga lokalne poreske administracije kontrolišu podatke i izdaju rešenja kojim se utvrđuje godišnji iznos eko naknade za plaćanje u mesečnim ratama.
Propusti i manjkavosti propisa
U ove dve godine primene, uočeni su propusti i manjkavosti propisa koji je uređuju. Tu se pre svega misli na način utvrđivanja naknade. I za obveznike i za poresku administraciju bilo bi efikasnije i racionalnije bilo da se propiše samooporezivanje (da se ne donose rešenja), i obavezno elektronsko podnošenje prijava. Efikasnosti bi doprinelo i kvartalno plaćanje naknade (ne mesečno kao sada), uzimajući u obzir iznose i način obračuna naknade. Time bi se smanjilo administriranje i troškovi za obe strane.
Trebalo bi i propisati Zakonom i koja lica su oslobođena plaćanja eko naknade, kao i precizno definisati kojoj grupi zagađivača pripadaju sve posotojeće šifre delatnosti.
Iz odredaba Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara proizilazi da visina eko naknade treba da zavisi od stepena zagađivanja životne sredine u kojoj neko posluje. Ipak, prema Uredbi kojom se propisuju kriterijumi, visina eko naknade ne zavisi od stvarnih količina štetnih materija koja se emituje, niti na visinu naknade utiče da li su izvršena ulaganja u ekologiju i postrojenja za prečišćavanje.
Ako je smisao naknade da se smanje zagađenja i negativan uticaj na životnu sredinu, onda se neminovono nameće zaključak da bi možda optimalnije bilo da se ova naknada integriše u naknadu za zagađivanje, koja je Zakonom već propisana kao posebna vrsta naknade.
Ukoliko bi se to desilo, bilo bi neophodno povećati broj i strukturu obveznika po ovom osnovu, revidirati iznose naknade koja se plaća za zagađivanje, kao i odgovarajuće olakšice u cilju stimulisanja ulaganja u smanjenje zagađenja.
Za šta se koriste sredstva od eko naknade?
Na kraju, eko-takse su solidan prihod lokalnim samoupravama, na koji se itekako računa kada se pravi projekcija prihoda i rashoda za narednu godinu. Kako se ta sredstva koriste i da li služi za zaštitu i unapređenje životne sredine?
Poslednjih godina zapaža se da opštine i gradovi u okviru svojih budžeta planiraju sve manje rashode u programima fonda za zaštitu životne sredine, što ozbiljno ugrožava sistem finansiranja zaštite životne sredine. S druge strane, građani se sve češće oglašavaju protiv zagađivanja, pa je ovaj pritisak javnosti doprineo da se pokrenu određeni postupci protiv zagađivača i onih koji uništavaju životno okruženje. Time se stvara sve veća obaveza i odgovornost svih nivoa vlasti, pa i lokalnih, da se zaštitom i unapređivanjem životne sredine bave na bolji i sveobuhvatniji način.
