Vlada Srbije tokom prošle reformske sezone blago je unapredila način pripreme i donošenja propisa važnih za poslovanje privrede, ocenili su stručnjaci u okviru prvog NALED podkasta.
Ukupna vrednost NALED-ovog Regulatornog indeksa Srbije za 2019/2020. iznosi 49 od maksimalnih 100 poena što je za 17,2 odsto bolji rezultat nego pre pet godina, ali i dalje na pola puta do idealnog standarda.
Tokom podkasta, izveštaj su javnosti predstavili jedan od kreatora Regulatornog indeksa Srbije, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član Naučnog veća NALED-a Branko Radulović i savetnik NALED-a za ekonomski razvoj Dušan Vasiljević.
Najbolju ocenu (74 od 100) ministarstva su dobila za dostupnost informacija odnosno odgovaranje na upite privrede i zahteve za informacije od javnog značaja, kao i za kvalitet informacija koje pružaju na svojim veb sajtovima. Druga najbolja ocena (64 od 100) dobijena je za javnost pripreme propisa, a najznačajnije poboljšanje je povećanje broja broja zakona koji se ne usvajaju po hitnom postupku sa 40 odsto u 2016. na 74,5 odsto u prošloj godini.
– Regulatorni indeks Srbije je objektivni pokazatelj kvaliteta procesa donošenja i primene zakona, i predvidivosti poslovnog okruženja. Dok je u nekoliko oblasti došlo do pozitivnih pomaka u procesu pripreme propisa, zabeleženi su i lošiji rezultati. Najveći pad u odnosu na prethodni RIS registrovan je u kvalitetu pripreme propisa, jer je za svega 65,5 odsto posmatranih zakona urađena analiza efekata pre usvajanja, što je za 25 procentnih poena slabije nego 2016. Smanjen je i broj javnih rasprava, koje se sada sprovode u 60 odsto slučajeva dok je taj procenat 2016. iznosio 90 odsto – kaže profesor Radulović.
Posmatrajući pojedinačna ministarstva, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je najkvalitetnije pripremalo svoje propise imajući u vidu da je 90 odsto zakona imalo analizu efekata. Ministarstvo finansija posebno se istaklo po broju donetih zakona važnih za privredu (31), a zajedno s Ministarstvom za evropske integracije i po dostupnosti informacija gde su oba zaslužila maksimalnu ocenu.
Natpolovičnu ocenu RIS-a (53 od 100) dobila je još i komponenta predvidivosti pripreme propisa. Podaci pokazuju da je 30 zakona važnih za privredu menjano 80 puta u poslednjih pet godina odnosno svaki na dve godine u proseku. Takođe, od 100 podzakonskih akata čije je usvajanje planirano u prošloj godini kako bi bliže uredili primenu 21 zakona, do sada je doneto 40. Prosečno kašnjenje kod podzakonskih akata donetih tokom 2019. iznosilo je 826 dana. Vlada Srbije planirala je u 2019. usvajanje 269 zakona i u parlamentu je doneto 59. Ipak, to nije konačna lista novih propisa jer su narodni poslanici izglasali još 120 „neplaniranih“ zakona.
Prema rečima Radulovića, nova Vlada Srbije, s obzirom na to da sada ima i Ministarstvo za dijalog, može značajno da unapredi komunikaciju s privredom i drugim zainteresovanim javnostima u pripremi propisa. Istraživanje o stanju javno-privatnog dijaloga koje je sproveo NALED pokazuje da 66 odsto ispitanika smatra da ne dobijaju nacrte propisa na vreme i da se, kada je reč o javnim raspravama, u dijalog uključuju prekasno. Tek nešto više od četvrtine privrednika zadovoljno je nivoom uključenosti u donošenje propisa, a isto to smatra 13 odsto udruženja.
RIS prati zakonodavnu praksu kroz šest komponenti. Uz predvidivost primene propisa (ispunjenost zakonodavnog plana i učestalost izmena i dopuna zakona) i ažurnost sprovođenja zakona (donošenje podzakonskih akata), RIS meri i kvalitet pripreme propisa (sprovođenje analiza o efektima planiranih zakona), javnost pripreme i donošenja (javne rasprave, dostupnost nacrta i hitnost usvajanja), regulatorno opterećenje (administrativni troškovi primene zakona), kao i dostupnost informacija o propisima. Kreiran je na uzorku od 90 zakona koji su imali direktan ili indirektan uticaj na privredu, a koji su usvojeni ili izmenjeni tokom 2019.
