Srbija je na 26. mestu među 193 države prema indeksu razvoja elektronskih usluga, stoji u nedavno objavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija.
Srbija je i među 10 zemalja sveta koje su u poslednje dve godine najviše napredovale u oblasti elektronske uprave.
Prema izveštaju UN (United Nations eGovernment Survey 2022), Srbija se nalazi ispred visoko razvijenih zemalja poput Kanade, Švajcarske ili Norveške, ali i ispred pojedinih članica Evropske unije kao što su Nemačka, Belgija, Irska, Poljska, Portugal, Hrvatska i Grčka, saopšteno je iz Kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu.
Prema rečima zamenika direktora Kancelarije za IT I eUpravu Zorana Mišića, to znači da su optimizacija i digitalizacija usluga javne uprave značajno olakšale poslovanje, povećale transparentnost i smanjile prostor za korupciju.
Evropa – prioriteti i ciljevi Digitalne agende
Prema Drugoj digitalnoj agendi Evrope (2020-2030), prioriteti za narednu deceniju su razvoj kvantnog računarstva, blokčejn strategije i trgovinske politike zasnovane na blokčejnu, pouzdana i humana veštačka inteligencija, digitalni suverenitet, sajber bezbednost, gigabitna povezanost, 5G i 6G, evropski prostor podataka i infrastruktura, kao i postavljanje globalnih tehnoloških standarda.
Početkom 2021. EU je predložila Digitalni kompas sa četiri digitalna cilja koje bi trebalo postići do 2030. godine. To su:
● Veštine: Najmanje 80 odsto odraslih trebalo bi da ima osnovne digitalne veštine. Cilj je da se dostigne broj 20 miliona zaposlenih specijalista IKT, među kojima treba da jeviše žena
● Privreda: 75 odsto kompanija trebalo bi da koristi usluge računarstva u oblaku, velike podatke i veštačku inteligenciju. Najmanje 90 odsto malih i srednjih preduzeća u EU trebalo bi da dostigne osnovni nivo digitalnog intenziteta;
● Infrastruktura: Sva domaćinstva u EU trebalo bi da imaju gigabitnu povezanost i sva naseljena područja da budu pokrivena 5G mrežom.
● Javne usluge: Sve ključne javne usluge treba da budu dostupne na mreži; svi građani će imati uvid u svoju e-medicinsku dokumentaciju, a 80 odsto građana treba da koristi elektronski identitet
Ovi ciljevi su u potpunosti integrisani u novi Program razvoja eUprave u Srbiji za period 2023–2025. godine.
Srbija – Program razvoja eUprave za period od 2023. do 2025.
Prioriteti za razvoj javne uprave u EU do 2020. bili su otvorenost, efikasnost i inkluzivnost u pružanju prekogranične, personalizovane i kompletne javne usluge prilagođene korisnicima. To se postiglo upotrebom ključnih IKT rešenja i interoperabilnih digitalnih usluga.
Imajući to u vidu, vizija razvoja eUprave Srbije glasi – uspostavljanje efikasne i korisnički orijentisane uprave u digitalnom okruženju, koja je interoperabilna kako između različitih nivoa javne uprave u Republici Srbiji, tako i sa javnom upravom država članica EU – navodi zamenik direktora Kancelarije za IT I eUpravu Zoran Mišić.
Velike uštede u vremenu i novcu
Uslugama eUprave do sada je ušteđeno više od 160 miliona odlazaka na šalter.
Vredi pomenuti i da je u Srbiji gotovo dva miliona eGrađana. Za dvofaktortsku autentikaciju (ConsenID) izdato je gotovo 620.000 parametara. Čak 340.000 korisnika eAgrara prijavljuje se preko sistema eID, a u klaudu pohranjeno je skoro 150.000 potpisa.
To je prepoznato i objavljeno krajem prošle godine u izveštaju UN (United Nations eGovernment Survey 2022). Srbija je prema indeksu razvoja elektronskih usluga na 26. mestu od 193 države članice UN. Prema kompozitnom indeksu Svetske banke koji meri zrelost digitalne uprave (World Bank GovTech Maturity Index za prošlu godinu), naša zemlja je pozicionirana na 4. mestu u Evropi, a 11. na svetu
Ovakav plasman rezultat je fokusa na digitalizaciju javne uprave koja je za samo pet godina postala transparentnija, efikasnija i ekonomičnija, i u službi građana, navodi Mišić.
