Budžeti svih JLS, zajedno sa budžetom AP Vojvodina, učestvuju sa svega oko 14% u odnosu na konsolidovane prihode Srbije. Po tome smo među 5 država sa najnižim prihodima lokalnih samouprava u Evropi, u društvu Malte i Luksemburga.
Evropske države teže fiskalnoj decentralizaciji koja po definiciji doprinosi jačanju autonomije lokalnog nivoa vlasti i uloge građana u obavljanju javnih poslova. Srbija je, pak, država sa evidentno visokom centralizacijom javnih prihoda – što je i jedan od pokazatelja centralizacije političke moći.
Kako do boljeg budžeta za gradove i opštine u Srbiji, redakcija Portala Naša mesta razgovarala je sa Danijelom Dašićem, bivšim direktorom Nacionalne koalicije za decentralizaciju.
NM: S obzirom na trenutni zakonski okvir u Srbiji, možete li da nam opišete fiskalnu autonomiju lokalnih samouprava?
Dašić: Finansijska autonomija (pored političke i teritorijalne) lokalne samouprave predstavlja jedan od tri ključna elementa autonomije, koja je u prvom redu garantovana Ustavom Republike Srbije. Kroz Zakon o finansiranju lokalne samouprave određeno je da se poslovi JLS finansiraju iz njihovih izvornih prihoda, kao i iz budžeta republike (odnosno pokrajine za JLS sa teritorije Vojvodine, kada im pokrajina poverava obavljanje poslova iz svoje nadležnosti). Transferi sa višeg nivoa mogu biti redovni i vanredni.
SVE ŠTO NAM TREBA PIŠE U EVROPSKOJ POVELJI O LOKALNOJ SAMOUPRAVI
Pored poštovanja Zakona o lokalnoj samoupravi, prostor za unapređenje leži i u punom poštovanju odredaba Evropske Povelje o lokalnoj samoupravi (EPLSS), koje je Republika Srbija ratifikovala, i koje obuhvataju obezbeđenje odgovarajućih finansijskih sredstava lokalnim vlastima (adekvatna sredstva za obavljanje jedinstvenog popisa poslova iz opisa JLS, značajniji udeo lokalnih izvora prihoda, korektivne mere za finansijski slabije lokalne vlasti, obavezno konsultovanje o dodeli sredstava, neuslovljavanje namenom sredstava, neposredan pristup tržištu kapitala).
NM: Koliko budžetskih sredstava opštine i gradovi u Srbiji dobijaju putem zakonom garantovanih transfera iz Republičkog budžeta?
Dašić: Po Zakonu o lokalnoj samoupravi, član 37. stav 1. obaveza centralnog nivoa je da se JLS, na ime redovnog transfera isplaćuje 1,7% BDP. Na žalost, ovo nije praksa, jer nivo transfera već duži niz godina ne prati procentualno rast BDP-a, što recimo u slučaju Grada Niša znači na je ukupan nivo redovnih transfera ostvaren za 2023. na nivou od 633 miliona dinara, dok bi prema napred navedenom članu Zakona, trebalo da iznosi preko 4,3 milijarde dinara.
NM: Gledajući druge zemlje u Evropskoj uniji u kojima lokalne samouprave upravljaju većim udelom ukupnih budžetskih prihoda, koje prakse ili politike bi Srbija potencijalno mogla da usvoji kako bi ojačala svoju lokalnu upravu i finansijsku nezavisnost?
Dašić: Prema nekim istraživanjima Finska, Danska i Švedska, koje decenijama spadaju u države sa najvišim životnim standardom, za lokalni nivo opredeljuju skoro polovinu ukupnih javnih sredstava. U prvih deset zemalja koje za potrebe „lokala“ izdvajaju više od 30 odsto ukupnih budžetskih prihoda u državi nalaze se i Poljska, Nemačka, Francuska, Holandija, Italija i Letonija, kao i jedna država Zapadnog Balkana- Hrvatska.
U strukturi javnih prihoda, budžeti svih JLS, zajedno sa budžetom AP Vojvodina, učestvuju sa svega oko 14% u odnosu na konsolidovane prihode Republike Srbije. Taj procenat se mora približiti evropskom proseku, koji iznosi oko 32%, ukoliko želimo da JLS imaju šansu da se razvijaju. U ovom trenutku Republika Srbija je jedna od 5 država sa najnižim prihodima lokalnih samouprava u Evropi, u društvu Malte i Luksemburga.
DECENTRALIZACIJA – NE SAMO ZA VEĆE LOKALNE BUDŽETE
Decentralizacija je neophodna za obnavljanje lokalne demokratije, a trenutno sve izgleda kao da su opštine pretvorene u mesne zajednice i da su ingerencije prebačene na više instance, čulo se na skupu „Obnova lokalne demokratije u Srbiji“ koju je u Medija centru organizovala Fondacija za liberalnu praktičnu politiku.
NM: Koliko na prekomernu potrošnju budžetskih sredstava na lokalu utiču loše organizovane javne nabavke?
Dašić: Javne nabavke na lokalu se ne razlikuju puno od republike, barem u pogledu pojave nezakonitih radnji. „Sistem“ za zloupotrebu javnih nabavki na lokalu se uglavnom bazira na dva elementa. Jedan je korišćenje tzv restriktivnog postupka dodele poslova, gde se u tenderskim uslovima traženi poslovi, usluge ili roba tako definišu, da može da ih isporuči samo mali broj ponuđača (čitaj – samo jedan). Drugi najomiljeniji element je odabir ponuđača putem kriterijuma najniže cene, koja se kasnije kompenzuje kroz potpisivanje više aneksa ugovora nakon sprovedene javne nabavke kojim se cena po kojoj to ponuđač dobio posao višestruko povećava suprotno Zakonu o javnim nabavkama, uz obrazloženje da je reč o „nepredviđenim i naknadnim radovima“.
NM: Kakvu ulogu civilno društvo i nevladine organizacije, poput vaše, mogu da imaju u podršci procesu decentralizacije i do pravednije raspodele budžetskih prihoda?
Dašić: NVO imaju svoju oblast ekspertize i predstavljaju katalizator između onoga što bi građani hteli ali ne znaju kako, i vlasti koja ne razume kako građani razmišljaju. To je pravo mesto NVO.
Međutim, naša uloga je bitna i prepoznata – ali samo na papiru. U praksi, vlast dok NVO mogu da budu dobar dekor iza procesa donošenja nekih zakona, oni su za. Čim počnemo da postavljamo neka nezgodna pitanja, tražimo neke stvari koje su po zakonu, ili su deo prakse EU i demokratskih društava- vlast ili se ne oglašava, ili koristi pravo nas da ućutka.
