U lokalnim samoupravama prisutan je mali broj inspektora. Od 2019. godine kada je na lokalu je radilo oko 1900 inspektora do danas ostali smo bez petine inspektora, tako da ih sada na lokalu ima oko 1500.
Prema podacima dobijenim iz Mreže inspektora Srbije (MINS), bolja situacija je u jedinicama lokalne samouprave (JLS) koje su uvećale koeficijente za obračun plata inspektora.
Jedan broj gradova i opština iskoristile su mogućnost da inspektorima uvećaju koeficijente za obračun plate do 20% i u tim sredinama plate su korektne spram složenosti, obima i rizika koje taj posao podrazumeva. Samim tim problem kapaciteta inspekcija u tim sredinama nije toliko izražen i postoji zainteresovanost mladih za zaposlenje u inspekciji, rekao je za portal Naša mesta predsednik MINS-a Dragoman Paunović.
U onim sredinama, pogotovo opštinama koje nisu iskoristile, ili su neadekvatno iskoristile tu mogućnost, problem je veoma izražen, pa tako je česta situacija da jedan inspektor obavlja poslove iz nadležnosti dve, tri, a ponekad i četiri različite inspekcije.
Iako je 2018. data zakonska mogućnost uvećanja koeficijenta za obračun plata do 20 odsto, samo 50% JLS imaju određen korektivni koeficijent, dok se 46% JLS izjasnilo da im nije određen korektivni koeficijent.
Među JLS koje su uvele korektivni koeaficijent, čak 53 odsto je definisalo povećanje od 10 odsto. Samo 15 odsto JLS je maksimalno povećalo koeficijent za 20 odsto, pokazuju poslednji zbirni podaci rađeni u sklopu Analiza stanja kapaciteta inspekcija svih lokalnih samouprava za obavljanje poverenih poslova, koju je 2019. uradio NALED i Balkanski centar za regulatornu reformu.
Broj inspektora u JLS bio je najviši 2016. godine, od kada konstanto opada. U 167 lokalnih samouprava, sa izuzetkom Vlasotinaca, 2019. godine ukupno je bilo angažovano 1973 inspektora. Najveći broj lokalnih samouprava (njih 134) imala je između dva i 12 inspektora, pokazala je Analiza stanja kapaciteta inspekcija lokalnih samouprava, koju je uradio NALED i Balkanski centar za regulatornu reformu.
Oblasti nadležnosti inspektora
Posebno je izražen problem sa građevinskim i saobraćajnim inspektorima, inspektorima za puteve itd. Mnoge opštine uopšte nemaju kapacitet da obavljaju ove poslove koji su im povereni od države, ukazao je Paunović.
Pomenuta Analiza je ukazala da je najviše inspektora angažovano na poslovima komunalne inspekcije, što je i očekivano uzimajući u obzir nadležnosti ove inspekcije, a značajno više od proseka angažovano je i na poslovima lokalne poreske inspekcije. Najmanje inspektora angažovano je na poslovima budžetske, turističke i sportske inspekcije.
U istom dokumentu data je i ocena da veliki potencijal predstavlja koordinisana organizacija nadzora od strane više lokalnih samouprava na nivou upravnih okruga, s obzirom da lokalnim samoupravama fale kapaciteti za obavljanje inspekcijskog nadzora.
Predloženo je da međuopštinsku saradnju na nivou upravnog okruga imaju inspekcije poput:
- Inspekcije za zaštitu životne sredine
- Komunalne inspekcije
- Građevinske inspekcije
- Saobraćajne inspekcije
- Lokalne poreske inspekcije
Međutim, čak iako bi se inspekcijski nadzor organizovao na nivou upravnih okruga za pojedine oblasti inspekcije je pitanje da li bi postojali dovoljni kapaciteti.
U okviru jednog upravnog okruga lokalne samouprave nemaju nijednog angažovanog inspektora u pojedinim oblastima – poput turističke, sportske ili budžetske inspekcije, pokazala je Analiza.
Turistička, sportska, inspekcija za puteve i tržišna inspekcija su u značajno manjoj meri zastupljene u lokalnim samoupravama. U čak osam od 25 upravnih okruga, nijedna lokalna samouprava nema turističkog inspektora, a u čak 12 od 25 okruga nijedna lokalna samouprava nema sportskog inspektora, pokazala je poslednja Analiza stanja kapaciteta inspekcija lokalnih samouprava.
Fali od 30 do 60 odsto više inspektora
Problem broja inspektora postoji u svim sektorima, rekao je Paunović dodajući da je popunjenost u odnosu na postojece sistematizacije od 30 do 60 odsto.
Naglašavam da te sistematizacije najčešće ne odgovaraju realnim potrebama, odnosno nisu obuhvatile ni minimalni potreban broj inspektora kako je izračunato Analizom kapaciteta inspekcija 2019. godine. U međuvremenu je došlo do obaveze primene eInspektora i ePisarnice, što su sve dobra rešenja i neophodna u današnjem vremenu, ali to traži dodatno vreme inspektora pa je potrebno po tom osnovu povećati planirani minimalni broj inspektora. Mada je zaista neopravdano da u ovom momentu nemamo sistematizacije u tom smislu, jer ni ovako u sadašnjem obliku ne možemo da ih popunimo”, kazao je sagovornik.
Paunović je dodao da je problem posebno izražen u sektorima gde su potrebni kadrovi tehničkih profila, kao što su saobraćajni i građjevinski inženjeri doktori medicine i veterine, odnosno oni kadrovi koji su izuzetno traženi i cenjeni na tržištu rada.
