Komandujući, autoritarni stil rukovođenja preporučljiv je samo izuzetno, u kriznim situacijama kada je neophodno hitno reagovati i umiriti članove grupe. U svim normalnim okolnostima, očekivano je da rukovodilac neguje demokratski stil upravljanja .
Za Naša mesta piše Prof. dr Žarko Trebješanin, psiholog
Za Portal Naša mesta priredila Mara Popins
Upravljanje obuhvata niz usklađenih postupaka koji čine određeni, karakterističan način vođenja grupe- stil rukovođenja.
Lideri, u skladu sa svojom ličnošću, obrazovanjem, ali i prirodom i zadacima grupe koju vode, primenjuju različite stilove rukovođenja.
Postoje dva osnovna stila – upravljanje orijentisano na zadatak i upravljanje orijentisano na ljude. Oni su, često pod različitim nazivima, opisivani u literaturi. Novo u savremenoj psihologiji menadžmenta jeste povezivanje određenog stila rukovođenja sa odgovarajućim kompetencijama emocionalne inteligencije.
Prvom stilu (orijentisanom na zadatak) skloni su autoritarni, kruti rukovodioci starog kova, a drugom (orijentisanom na ljude) demokratski, rezonantni, emocionalno inteligenti rukovodioci novog kova.
Autoritarni stil upravljanja vs. rukovodioci novog kova
Rukovodioci starog kova navikli su na zapovednički, autoritarni stil upravljanja, „uradi kako ti kažem, ništa ne pitaj“.
Takvo rukovođenje se uglavnom svodi na izdavanje naredbi, koje se ne obrazlažu, a moraju se bespogovorno izvršiti od strane podređenih. Ovaj stil je Kurt Levin nazvao autokratskim rukovođenjem, čija je glavna karakteristika da direktor, vođa, ima apsolutnu vlast, da sve odluke donosi sam, a ostale članove drži u podređenom položaju.
Komandujući stil preporučljiv je samo izuzetno, u vanrednim, kriznim situacijama (teroristički napad, zemljotres, pandemija i sl.) kada je neophodno hitno reagovati i umiriti članove grupe.
Rukovodioci novog kova neguju demokratski stil upravljanja što podrazumeva traženje i uvažavanje mišljenja članova grupe. Ovaj stil upravljanja uključuje i delegiranje ovlašćenja generalnog direktora na niže nivoe upravljanja u strukturi organizacije, kao i grupno odlučivanje.
Prosvećeni menadžment
Demokratski rukovodilac novog kova ima razvijene sledeće kompetencije: empatiju (sposobnost da sasluša i razume emocionalne potrebe zaposlenih), upravljanje konfliktima (konstruktivno razrešavanje sukoba), kao i sposobnost timskog rada i saradnje.
Ovakvi rukovodioci su više ravnopravni članovi tima, pouzdani savetnici i dobri saradnici, nego naredbodavci. Oni se ne uzdižu iznad grupe i ne koriste moć za postizanje poslušnosti. Ovaj stil upravljanja posebno je koristan kada je potreban konsenzus u pogledu cilja ili sredstva.
Demokratski stil je neadekvatan jedino u vreme krize, kada je potrebno hitno donositi važne odluke.
