Slobodna zona već je privukla brojne domaće i strane investitore, velika su ulaganja u infrastrukturu na svim nivoima, turizam je u snažnom zamahu, a grad ima značajne kulturno-umetničke institucije i manifestacije.
Početkom ove godine i sami Piroćanci bili su iznenađeni kada je Republički zavod za statistiku objavio podatak da je njihov grad drugi po proseku zarada u Srbiji (podatak se odnosi na novembar prošle godine). To praktično znači da se više sredstava slilo i u kasu lokalne samouprave. Ako se vratimo malo u prošlost, na primer u 2002. godinu, saznaćemo da je tadašnji predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Đinđić uporedio Pirot sa „prokletom avlijom“ zbog nedostatka inicijative i investicija u ovom kraju. Šta se to dogodilo u prethodnih sedamnaest godina pa se situacija ovako drastično promenila?
Industrija guma i Slobodna zona
O tome smo razgovarali sa Vladanom Vasićem, gradonačelnikom Pirota, koji je na tu dužnost stupio još 2003. godine.
- Očigledno je da se situacija drastično promenila u ovih petnaestak godina. Ipak, moram da kažem da je na ovaj podatak značajno uticala i činjenica da je velika kompanija, kakav je Mišelin, uplatila godišnje bonuse radnicima koji rade u Tigar tajersu. Slična situacija bila je i sa radnicima koji rade na izgradnji trase Koridora 10, koji prolazi pored Pirota. Mene mnogo više raduje činjenica da je Pirot tokom cele 2018. godine bio u vrhu kada je reč o proseku zarada. To je sigurniji pokazatelj da je ovde došlo do pozitivnih pomaka – kaže Vasić.
Tigar tajers je svakako najznačajniji stub ekonomije u Pirotu. Kao deo Mišelinove grupe već nekoliko godina zaredom spada u vodeće izvoznike u Srbiji. Jedna od vodećih svetskih kompanija kada govorimo o proizvodnji pneumatika još jednom je potvrdila da ima ozbiljne planove u Pirotu kada je najavila da će tokom ove godine početi i sa proizvodnjom guma koje će se proizvoditi pod njihovim brendom.
Još jedna činjenica raduje – brojni investititori odlučili su se za proizvodnju pod okriljem Slobodne zone Pirot, koja je postala prepoznatljiva ne samo na domaćem, već i na svetskom tržištu za šta je dobila i brojna priznanja. Prošle godine ugledni magazin Fajnenšl tajms proglasio je ovu zonu za najbolju u Evropi i treću u svetu. Trenutno u Slobodnoj zoni posluje 18 proizvodnih firmi iz celog sveta. One se bave raznim vidovima proizvodnje, od drvno-prerađivačke do tekstilne.
Jedan od glavnih problema Piroćancima predstavlja i situacija u neprivatizovanom delu Tigra a. d.
- Nadamo se da će država uraditi sve kako bi se situacija i u ovoj kompaniji potpuno stabilizovala. Sa naše strane mi ćemo učiniti sve kako bi pomogli. To je i naš interes jer tamo radi 1.200 naših sugrađana – kaže prvi čovek pirotske lokalne samouprave.
Saradnja na projektima
Ipak, ono što izdvaja Pirot u odnosu na druge gradove su brojni projekti koji se realizuju i sa domaćim i sa stranim partnerima. Prema podacima stručnih službi gradske skupštine u prethodnih desetak godina iz raznih projekata u Pirot se slilo više od tri miliona evra. Najsvežiji primer za to je rekonstrukcija srednjovekovne tvrđave koja je koštala 700.000 evra. Najveći broj ovih projekata radi se u saradnji sa partnerskim opštinama u Bugarskoj, čiji predstavnici često ističu da im je Pirot najpouzdaniji partner u Srbiji.
- Da bi se ovakvi projekti realizovali neophodno je imati stabilan budžet. Mi nikada sa tim nismo imali probleme. U ovih 15 godina posebnu pažnju posvećujemo kreiranju budžeta. Nemamo planiranih deficita, i uvek je tu i mali suficit, kada je reč o planiranim sredstvima. To je važno, pošto je neophodno da uvek imate 15 procenata za učešće u ovakvim projektima. Ovaj procenat ide i do 30, kada se uzmu u obzir sređivanje zemljišta, priprema obavezne dokumentacije i nadzora, i slične stvari koje su neophodne da bi sve funkcionisalo na najvišem nivou – kaže Vasić.
Osim srednjovekovne tvrđave, u Pirotu je iz projekata prekogranične saradnje rekonstruisan i Omladinski stadion, koji je takođe jedan od zaštitnih znakova grada. Zatim je rekonstrukcijom sale u Domu kulture dobijen jedan od najmodernijih bioskopa u Srbiji, a sređeni su i brojni manji tereni u gradu i rekonstruisane pojedine škole.
Pored projekata prekogranične saradnje, Pirot aktivno sarađuje i sa Vladom Republike Srbije. U partnerskim odnosima zajednički je izgrađen novi most koji povezuje dva dela grada, a napravljen je i novi zatvoreni bazen. Na brojnim projektima traže se saradnici i u Evropskoj uniji. Tako je Pirot dobio novu zatvorenu halu i najmoderniju sanitarnu deponiju koja ima okružni karakter, a interesovanje da koriste njene usluge pokazali su i drugi gradovi u Srbiji.
Veliki turistički potencijal
Turizam polako postaje jedna od najprofitabilnijih privrednih grana u svetu. I Piroćanci se trude da prate savremene trendove, pa tako za tu namenu izdvajaju značajna sredstva. Teritorija koju pokriva grad Pirot u značajnoj meri se naslanja na Staru planinu, koja potencijalnim turistima nudi brojne interesantne lokacije i sadržaje. Upravo za tu namenu od Vojske Srbije kupljena je i stara karaula u selu Dojkinci koje se nalazi u samom srcu ove planine. Sredstvima prekogranične saradnje karaula je preuređena u moderan planinarski dom koji nudi sve pogodnosti turistima. Svi smeštajni kapaciteti su maksimalno iskorišteni, a pojedini turisti odlučuju se da posete i kategorisana seoska domaćinstva koje takođe nude svoje usluge.
- Svesni smo važnosti turizma u savremenom svetu i upravo zbog toga ulažemo i značajna sredstva kako bi našim gostima ponudili atraktivan sadržaj. Na samoj Staroj planini naša Turistička organizacija uradila je postavljanje putokaza, sređujemo puteve, jer je infrastruktura veoma značajna. Pre Drugog svetskog rata Pirot je nazivan malim Jerusalimom, zbog velikog broja crkava i manastira. Mi svake godine za njihovu rekonstrukciju iz budžeta izdvajamo od sedam do devet miliona dinara, kako bi one dobile stari sjaj. Ipak, svesni smo da je najveći turistički događaj tokom godine Sajam pirotske peglane kobasice. U vreme njegovog održavanja svi smeštajni kapaciteti u gradu su popunjeni. Sajam zajednički organizuju Turistička organizacija i Udruženje proizvođača peglane kobasice. Ovaj proizvod je u proteklih desetak godina izrastao u svojevrstan brend i stao rame uz rame sa našim ćilimom i kačkavaljem – poručuje Vasić.
Značaj kulture i umetnosti
Kada je reč o kulturi, ona se u Pirotu oslanja, pre svega na Dom kulture, Narodno pozorište, Muzej Ponišavlja i Galeriju Čedomir Krstić. Poseban kuriozitet predstavlja Međunarodni folklorni festival koji se svake godine organizuje u avgustu. U prethodnih 14 godina domaća publika mogla je da vidi nastupe ansambala iz Kine, Argentine, Venecuele, Meksika, Portugala i mnogih drugih zemalja, što privlači veliku pažnjuu Piroćanaca. LJubitelji pisane reči već dvadeset godina svakog februara uživaju u Sajmu knjiga. Ova manifestacija počela je skromno u tadašnjem hotelu „Pirot“, da bi tokom godina rasla i sada dobila stalni dom u Sportskoj dvorani „Kej“. Najznačajnija imena domaće književne scene od Matije Bećkovića, LJubivoja Ršumovića, preko Gorana Petrovića i Vladimira Pištala pa sve do Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića predstavila su se ovdašnjoj publici. Upravo je i Stoiljković zajedno sa Goranom Gocićem i član žirija na konkursu za kratku priču koju svake godine organizuje Dom kulture, a na koji svake godine stiže veliki broj radova. Pirot može da se pohvali i dugogodišnjom pozorišnom tradicijom. Narodno pozorište osvajalo je brojne nagrade na raznim festivalima od kojih je u najsvežijem sećanju nastup sa predstavom „Mali Geza“ na festivalu „Joakim Vujić“, gde je ova predstava osvojila sve najvažnije nagrade. Pirot je prepoznatljiv i po Muzeju Ponišavlja, koji je zapravo kuća iz druge polovine devetnaestog veka. Gledaocima širom Srbije ovaj ambijent je poznat jer su tamo snimani filmovi „Zona Zamfirova“ i “Ivkova slava“.
Pešić – promoter grada
U narednom periodu Pirot se priprema i za jedan veliki sportski događaj. Tokom 2020. godine grad će biti domaćin Školskoj olimpijadi u Srbiji. Upravo zbog toga već se intenzivno počelo sa obnavljanjem i rekonstrukcijom sportske infrastrukture, kako bi gosti imali sve uslove za održavanje ovog velikog takmičenja. Koliko Piroćanci vole i poštuju sport govori i činjenica da je jedan od najvećih košarkaških trenera na svetu Svetislav Kari Pešić proglašen za promotera grada, kao svojevrsni ambasador. Sam Pešić nikada nije krio ljubav prema svom gradu u kome provodi svaki slobodan trenutak. To i ne čudi jer je svoj prvi veliki trenerski uspeh ostvario zlatnom medaljom na Svetskom prvenstvu za muškarce do 19 godina u Bormiju 1987, sa sada već čuvenom generacijom koju su, između ostalih činili, Divac, Đorđević, Kukoč, Rađa… Pripreme za pohod na svetski juniorski vrh počele su baš u njeogovom gradu – Pirotu, o čemu svedoči i dokumentarni film iz 2017. godine „250 stepenika”.
Piše: Vladimir Veljković
*Ovaj medijski sadržaj sufinansirao je grad Pirot u okviru projekta „Naše mesto Pirot“. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
